Veće carine prema Srbiji pokazaće koje firme su sposobne za brzu adaptaciju

Svetska tema broj jedan već danima su nove više carine koje je američki predsednik Donald Tramp uveo velikom broju zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija. Primena novih carinskih stopa odložena je u poslednji čas, ali se domaći privrednici svakako spremaju za negativne posledice koje će doneti ova odluka.

Prema ocenama stručnjaka, Srbija je pogođena jednom od najviših stopa u Evropi – 37 procenata.

Đorđe Petrović, vlasnik i direktor holandske konsultantske kuće Companies Connected, srpske firme Companies Connected Consulting i izvršni direktor Holandsko-srpske privredne asocijacije, kaže u razgovoru za Biznis.rs da nove američke carine od 37 odsto direktno ugrožavaju konkurentnost srpskih proizvoda na američkom tržištu.

“Prvi efekti se već osećaju u sektorima kao što su automobilska industrija, proizvodnja guma, prehrambena i namenska industrija – gde je SAD bio važan izvozni partner”, ocenjuje Petrović.

Naš sagovornik kaže da radi sa klijentom iz Srbije koji godinama izvozi svoje proizvode u SAD.

“Njihovi proizvodi su do sada bili konkurentni po ceni i kvalitetu, ali ovakve carine praktično brišu cenovnu prednost i stavljaju ih u izrazito nepovoljan položaj, uz rizik od gubitka tržišnih pozicija koje su pažljivo građene tokom godina. Srećom, zahvaljujući pažljivom planiranju, prisutni su i na drugim tržištima, što im je omogućilo da apsorbuju deo udara i zadrže kontinuitet poslovanja. To potvrđuje koliko je diverzifikacija tržišta ključna komponenta svake održive izvozne strategije”, navodi Petrović.

“Ukoliko carine ostanu na snazi, a iskreno se nadam da neće, možemo očekivati dalji pad izvoza, smanjenje prihoda i potencijalno rezanje broja zaposlenih u pogođenim firmama. Posredno, trpe i one kompanije koje su deo evropskih lanaca vrednosti, jer su i EU proizvođači pogođeni ovim merama”, smatra direktor Companies Connected Consulting.

Na pitanje da li će domaće kompanije uspeti da se prilagode novim propisima odgovara da će morati – i to vrlo brzo.

“Ovakve promene zahtevaju da kompanije preispitaju tržišne strategije, razmotre nova izvozna tržišta i ozbiljno razmotre sopstvene razvojne kapacitete. Mi već godinama naglašavamo da je profesionalizacija poslovanja ključna – to znači jasnu strategiju, ubrzane procese, efikasno upravljanje resursima i fokus na proizvode sa većom dodatom vrednošću. Kompanije koje su već prošle kroz takvu transformaciju sada imaju veći stepen otpornosti. One koje nisu moraće da sustignu promene u znatno složenijem okruženju”, objašnjava Petrović.

Takođe, on naglašava da dugoročno krize poput ove pokazuju koliko je važno da privreda ne funkcioniše samo reaktivno, već da razvija sposobnosti za anticipaciju i brzu adaptaciju.

“A to je moguće jedino kroz sistemsku profesionalizaciju poslovanja. od vlasničkog nivoa, preko menadžmenta do operativnih timova”, zaključuje Đorđe Petrović.

Neposredan uticaj carina na privrednike

Osim velikih kompanija izvoznika na tržište SAD, promena carinskih stopa uticaće indirektno i na male biznise koji ne posluju neposredno sa američkim firmama.

Marijana Jović, marketing direktor kreativne agencije Brigada HUB, kaže da će njena firma takođe osetiti posledice povećanja carina, ali posredno.

“Kao neko ko svakodnevno kroz kreativnu agenciju sarađuje sa klijentima iz različitih industrija, osetićemo indirektne efekte novih carinskih odluka SAD. Iako same carine ne utiču neposredno na kvalitet kreativnih rešenja koja pružamo, njihov uticaj se oseća kroz čitav marketinški ekosistem”, navodi Jović u razgovoru za Biznis.rs i dodaje da se njihovi klijenti suočavaju sa novim izazovima u poslovanju, što se reflektuje i na marketing budžete i strategije.

“Primetili smo trend opreza pri planiranju većih marketinških kampanja i događaja, gde klijenti češće biraju faznu realizaciju projekata umesto velikih jednokratnih ulaganja. Ovo nije nov fenomen – tržište je već godinama turbulentno, samo se menjaju faktori koji utiču na njega. Kao agencija trudimo se da budemo fokusirani na razvoj fleksibilnijih marketinških rešenja koja mogu da se prilagode različitim tržišnim scenarijima. Ipak, moramo biti realni – alternativna rešenja često ne mogu da postignu isti strateški impakt kao originalno planirane kampanje”, ističe naša sagovornica.

Kada je reč o prilagođavanju kompanija na novonastale uslove, Marijana Jović kaže da iz perspektive marketing industrije vidi se da se tržište već transformiše.

“Kompanije sve više traže inovativne načine da održe vidljivost i tržišno učešće sa optimizovanim budžetima. Ovo je prilika za razvoj kreativnijih marketinških pristupa i bolje targetiranje lokalnog tržišta. Takođe, raste fokus na razvoj dugoročnih odnosa sa postojećim klijentima umesto ulaganja velikih sredstava u privlačenje novih koji bi iziskivali ulaganje u nove resurse, uglavnom bez garancija”, objašnjava Jović.

Ona ocenjuje da je ovo možda trenutak da kao država preispitamo svoje prioritete i okrenemo se većoj samoodrživosti.

“Opšte poznato, Srbija poseduje značajne resurse i potencijale koji bi, uz pravu strategiju i stručnost, mogli da budu temelj održivog razvoja. Umesto isključivog oslanjanja na strane investicije i uvozno-izvozne tokove, trebalo bi da se fokusiramo na razvoj i jačanje domaćih kapaciteta. Marketing agencije mogu tu da imaju ulogu kao strateški partneri koji pomažu klijentima – kompanijama, firmama, proizvođačima – da se repozicioniraju i pronađu nove načine komunikacije sa svojom ciljnom grupom. Adaptibilnost je oduvek bila karakteristika našeg tržišta, pa i mentaliteta, i verujem da će generalno biznisi koji uspeju da kombinuju inovativnost sa efikasnim korišćenjem resursa uspeti da prebrode ovaj period tranzicije”, zaključuje Marijana Jović, marketing direktor kompanije Brigada HUB.

Carine ili ekonomski pritisak?

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i vlasnik preduzeća Centar Boban, smatra da je Srbija nezasluženo dobila visoke carine.

“Međutim, pored tih 37 odsto, za koje ne znamo kako su izračunati, važno je kakav će odnos biti između SAD i Evrope, jer imamo brojne investitore koji su ovde pravili određene pogone, koji su proizvodili određene komponente, pre svega za nemačko tržište, ali i za celu Zapadnu Evropu. Ukoliko oni dođu u teškoću da ne mogu da isporuče te proizvode, smanjiće svoju proizvodnju, a može da se desi i da je kompletno ukinu”, navodi Atanacković za Biznis.rs.

Naš sagovornik ističe da je pitanje i šta će biti sa njihovim investicijama i fabrikama ovde.

“Tako je za Srbiju možda opasnija situacija u kojoj će se naći Evropa, nego što će to da bude uticaj na naš izvoz koji je inače bio relativno skroman”, kaže Atanacković.

Odgovarajući na pitanje kako će se domaća privreda prilagoditi i da li će biti poteškoća, kaže da se čovek, pa i privreda, na sve naviknu.

“Pitanje je samo da li će nas više koštati te koncesije koje ćemo morati da podnesemo po cenu da nam se smanje uvozne carine, dajući određena prava američkoj privredi, ili će biti jeftinije da nam ostanu visoke carine, a da izbegnemo neke pritiske”, zaključuje Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i vlasnik preduzeća Centar Boban.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Trampov carinski rolerkoster deo pregovaračke strategije američke administracije