Za poljoprivredu u novom budžetu izdvojiti milijardu evra

Biznis.rs u seriji tekstova „odbrojava“ dane do obelodanjivanja Predloga budžeta za 2023. godinu, a sa sagovornicima pokušavamo da utvrdimo na koji način bi budžet trebalo da tretira neke od ključnih sektora – poljoprivredu, energetiku i građevinarstvo.

„Svaka čast energetici, koja je došla u prvi plan svuda u svetu, ali je primarna poljoprivredna proizvodnja uvek bila na prvom mestu kada je velika kriza – a danas se suočavamo sa trećom najvećom krizom cena agrarnih proizvoda ikada na ovim prostorima“, rekao je za Biznis.rs agroekonomista Milan Prostran, koji smatra da agrarni budžet za 2023. godinu treba da bude u skladu sa učešćem poljoprivrede u BDP-u Srbije, što znači da bi trebalo da iznosi barem 9,5 do 10 odsto republičkog budžeta.

Imajući u vidu da je za poljoprivredu ovogodišnjim budžetom izdvojeno 62 milijarde dinara, i još 16,5 milijardi preko rebalansa, Prostran je naglasio da bi u 2023. godini za agrar trebalo izdvojiti bar duplo više – oko milijardu evra.

Naš sagovornik ističe da bi minimum da poljoprivreda dobije „mesto kakvo zaslužuje“ bio da iznos bude u korelaciji sa njenim učešćem u bruto društvenom proizvodu zemlje.

“Za to se zalažem i zbog našeg puta ka članstvu u EU, na čijem tržištu pokušavamo da budemo konkurentni, a tamo je učešće agrara u ukupnom budžetu EU (koji se usvaja na šestogodišnji period) 33,3 odsto, odnosno oko 386 milijardi evra”, istakao je Prostran.

On smatra da dosadašnji agrarni budžeti, veličine do pet odsto republičke kase, jednostavno nemaju nikakvu razvojnu komponentu niti govore o dugoročnoj razvojnoj politici, već da su se bavili „gašenjem požara“ umesto sistemskim rešenjima.

Prema njegovoj proceni, ukoliko se udeo agrarnog budžeta u republičkom budžetu za 2023. godinu ne poveća posledice po poljoprivrednu proizvodnju mogle bi da budu pogubne – od toga da poljoprivrednici neće koristiti dovoljno đubriva, da će biti lošija obrada zemljišta, da će se koristiti manje kvalitetno seme i sadni materijal…

Zato smatra da, uz povećanje udela agrarnog u republičkom budžetu, treba hitno usvojiti i sistemske zakone za podršku poljoprivredi.

“Prvi takav zakon trebalo bi da bude Zakon o regresiranju cene đubriva, semena, sadnica, sredstava za zaštitu bilja i goriva, čiji bi cilj bio smanjenje troškova u poljoprivrednoj proizvodnji”, rekao je Prostran i podsetio da je lično učestvovao u donošenju takvih mera 1980. i 1986. godine, kada se tadašnja Jugoslavija suočavala sa krizama u agraru.

“Danas je na delu treći najkrizniji period kada je u pitanju cena poljoprivrednih proizvoda”, upozorio je agroekonomista.

On je istakao da je danas, osim Zakona o regresiranju cena, neophodno usvojiti dugoročan program obnove stočarstva Srbije, a treće ključno pitanje je i upravljanje obradivim zemljištem u vlasništvu države.

“Sve to treba uraditi putem sistemskih zakona, a ne uredbi ili pravilnika – nagomilane probleme ne mogu da reše kratkoročni propisi”, zaključio je Milan Prostran.