Rebalansom budžeta u agrarnom sektoru se samo krpe rupe

Ovogodišnji budžet Ministarstva za poljoprivredu biće uvećan rebalansom za 16,5 milijardi dinara i iznosiće 78,5 milijardi dinara, rekla je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.

Na sednici skupštinskog odbora ona je navela da će direktna davanja, uglavnom preko Uprave za agrarna plaćanja, biti „teška“ 15,5 milijardi dinara. Do kraja godine biće isplaćena pomoć za proizvođače suncokreta, a već je doneta odluka o meri podrške proizvođačima šećerne repe za sledeću godinu, koja će iznositi 35.000 dinara po hektaru.

U budžetu su predviđena i sredstva za deo kamata koje će banke reprogramirati kroz kredite, a ministarka poljoprivrede najavila je i podršku od 20 dinara po litru goriva, koja će biti realizovana do kraja godine, te 15.000 tona merkantilnog kukuruza kao pomoć uzgajivačima mlečnih krava.

Komentarišući rebalans, agroekonomista Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs ističe da iznos od 16,5 milijardi dinara, za koliko će biti uvećan budžet resornog ministarstva, ne treba da zavarava jer na osnovu njega neće biti učinjen nikakav razvojni korak ili neka veća podrška poljoprivrednicima, već će služiti da se poprave izvesne rupe u budžetu.

“Rebalans se radi za naredna dva meseca. Podsetiću da je odmah po dolasku na novu funkciju ministarka dobila dopis od više udruženja poljoprivrednika koji su insistirali da im se isplate zaostala potraživanja po osnovu propisa i zakona, kao što su premije za mleko, regres za priplodnu stoku i slično. Tako možemo reći da su tih 16,5 milijardi interventno namenjeni za pokrivanje nastalih obaveza prema poljoprivrednicima. To nije iznos za neke velike projekte i važnu podršku”, ocenjuje Prostran.

Prema njegovim rečima, rebalans se uvek radi kada država ima manjak para, da do kraja godine pokrije sve obaveze.

Naš sagovornik kaže da je važnije pitanje kakav će biti odnos prema poljoprivredi budžetom za 2023. godinu, kako bi se agrar respektovao kao jedan od realnih sektora koji obezbeđuju prehrambenu sigurnost i veliki izvoz. On smatra da ćemo veliki problem sledeće godine imati u spoljnotrgovinskom bilansu zbog manjka kukuruza, jer je on glavna stavka u izvoznom agraru.

“Imaćemo dovoljno za svoje potrebe, ali će izostati izvoz, jer ga nemamo dovoljno u bilansima. Ako uzmemo u obzir da će ove godine rod kukuruza biti 3,5 miliona tona, što je 2,5 miliona tona manje nego prošle loše godine, a to je opet blizu pet miliona manje nego prethodne (2020) godine, mi nećemo imati izvoz. Zamislite da izvezete tri ili četiri miliona tona, to bi bilo 800 do 900 miliona dolara ili samo milijardu dolara na kukuruzu, imajući u vidu trenutne cene”, ističe Prostran.

Kukuruz ima najveću vrednost u izvozu

Prema poslednjim podacima Privredne komore Srbije, spoljnotrgovinska razmena poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa svetom, od januara do septembra ove godine, vredela je više od 5,7 milijardi evra, što je povećanje od preko 20 odsto u poređenju sa istim periodom 2021.

“Izvezeno je robe vredne gotovo 3,6 milijardi evra, što je povećanje od 15,4 odsto u odnosu na rezultate iz 2021. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 17,8 procenata”, navode u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

Uvoz takođe beleži rast, a njegova vrednost je za devet meseci ove godine dostigla 2,1 milijardu evra, za 29 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Učešće agrara u ukupnom robnom uvozu je 7,7 procenata.

Kada je reč o suficitu u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, za devet meseci ove godine iznosio je više od 1,4 milijardi evra, što je pad od 0,5 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Agrar Srbije najviše je izvozio voće i povrće (24,4 odsto), žitarice (20,9), duvan i proizvode od duvana (9,5) i pića (8,2). Kada je reč o uvozu proizvoda iz sfere agrara, najveće učešće ima voće i povrće sa 20,2 odsto, kafa i čaj (11,1) i duvan sa 9,6 procenata, navodi se u analizi PKS-a.

Najvredniji izvoz agrara bili su kukuruz, (280,3 miliona evra), smrznute maline (256,4), cigarete (176,5), pšenice i napolica u vrednosti od 175,8 miliona evra, i drugi proizvodi. Na strani uvoza, najvažniji proizvodi su bili ekstrakti i esencije od duvana sa vrednošću uvoza od 41,9 miliona evra, banane, svinjsko meso, kafa, cigarete…