Izraelski investitori zainteresovani za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji

Samo u postrojenja za preradu otpadnih voda Srbija bi narednih godina morala da uloži 20 milijardi evra, proračun je Privredne komore Srbije (PKS). Ovih dana u gostima PKS su izraleski stručnjaci i investiori, radi da ulože novac u tu oblast.

Izrael je jedna od prvih zemalja na svetu koja ima fabrike za desalinizaciju morske vode. Tako prerađenu, koriste je za piće i u poljoprivredi.

„Više od milijardu ljudi na svetu nema pristup čistoj pijaćoj vodi i taj broj će usled klimatskih promena rasti. Pitanje vode za Izrael nije samo ekološko. Ono je i deo mirovnog dogovora na Bliskom istoku, jer smo zbog vode do skora imali i ratove“, izjavio je ambasador Izraela u Srbiji, Jahel Vilan (Yahel Vilan).

Izraelci zato ne rasipaju vodu, imaju najmanje gubitke na mreži, a istovremeno prečišćavaju 90 odsto otpadnih voda, što je neuporedivo više od onoga što se u Srbiji prečisti, prenosi RTS.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović ističe da poslednja statistička analiza koju Agencija radi iz godine u godinu pokazuje da je taj broj kod nas došao do istorijskih 14,42 procenata.

„To je još daleko od onog što smo zamislili, a to je da sigurno prevazilaze 50 ili 60 odsto“, naglašava Radović.

Izveštaj o stepenu zagađenja i prerade otpadnih voda Agenciji za zaštitu životne sredine podnosi 356 kompanija. Trećinu nadzire Evropska agencija. Mnoge firme sve više ulažu u prečistače, neretko i pod pritiskom javnosti.

„Očekujem veliki priliv sredstava za podršku koja će dolaziti iz međunarodnih finansijskih institucija iz Evropske unije kroz pretpristupne fondove i naravno iz svega što je predviđeno za zelenu agendu za Zapadni Balkan. Verujem da kada pričamo o tome, mi želimo da skupimo znanje i da budemo podrška regionu u tom procesu“, poručuje direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS, Mihailo Vesović.

Da prostora za rasipništvo i nebrigu nemamo pokazuje i to što Srbija nije bogata vodnim resursima. Imamo 1.500 kubnih metara po stanovniku, a žitelji EU po oko 2.500 kubika.