Kako da postupaju početnici na berzanskom tržištu?

Svedoci smo da u poslednje vreme o zbivanjima na najznačajnijim svetskim berzanskim tržištima pišu i mediji koji se inače ne bave ekonomijom, a čak i domaća javnost, u uslovima višedecenijske “prolongirane tranzicije” ka kapitalistički uređenom društvu, pokazuje rast interesovanja za ovakve teme. To se, posledično, odražava i na sve veći broj srpskih ulagača na berzama.

“U uslovima izuzetno niskih kamatnih stopa, u domaćim bankama, (bilo da se radi o dinarskim ili depozitima u stranoj valuti), investiranje u hartije od vrednosti nametnula se kao jedna od alternativa za građane koji imaju viškove novčanih sredstava. Donošenjem odgovarajućih regularnih akata i omogućavanjem domaćim fizičkim licima da kupuju akcije na inostranim berzama, značajno je aktuelizovan ovaj vid plasiranja kapitala”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs Vaso Dulović, generalni direktor beogradskog brokersko-dilerskog društva Ilirika Investments.  

Prema njegovim rečima, sve veći broj Srba odlučuje se da deo sredstava pokuša da oplodi kroz investiranje u neke od kompanija kotiranih na vodećim svetskim berzama. Oni koji se odlučuju da prvi put krenu u ovakvo ulaganje, trebalo bi za početak svakako da steknu osnovna znanja, pojmove i informacije o tome u šta žele da plasiraju viškove svog novca. 

“Ako izuzmemo proceduralna pitanja koja se tiču redosleda radnji kod izdavanja naloga, pitanja provizija ili otvaranja računa, sticanje bazičnog nivoa informisanosti podrazumevalo bi da osobe koje otpočinju trgovanje akcijama moraju za početak znati o kakvim instrumentima je reč, koji je nivo rizika koji su spremni da prihvate, u kakvu kompaniju ulažu i koja prava ili benefite time mogu steći. Potrebno je dalje razumeti u kojoj opštoj fazi se nalazi celokupno tržište i u kakvom je stanju pojedinačna kompanija”, nabraja naš sagovornik.  

Do svih ovih informacija i saznanja može se doći ličnim istraživanjem ili kroz konsultacije sa odabranim brokerom koji prati stanje na tržištu. Međutim, uprkos očekivanjima mnogih, brokeri nisu tu kako bi rekli klijentu čije akcije treba kupiti, već isključivo pružaju uvremenjenu analizu ciljanog tržišta i njegovih pojedinačnih aktera.

U nekoliko odvojenih procena o ponašanju tipičnih berzanskih ulagača iz Srbije tokom prošle godine, veruje se da njihov broj iznosi više od pet hiljada, te da su se i oni mahom poveli za globalnim trendom ulaganja u američke tehnološke kompanije, gde je u jednom trenutku zabeležena velika tražnja za akcijama kompanije Tesla, na primer.

S druge strane, hartije od vrednosti kompanija koje su listirane na Beogradskoj berzi nisu interesantne domaćim fizičkim licima, već samo profesionalnim brokerima registrovanih brokerskih društava, mada i oni polako dižu ruke od srpskih akcija i okreću se prometu državnim obveznicama.  

Vaso Dulović je u ranijem razgovoru za Biznis.rs napomenuo da se u investiranje u berze ne treba upuštati bez barem nekoliko hiljada evra početnog kapitala, u zavisnosti od pratećih provizija i drugih troškova. Takođe, ovo nije “igra” u kojoj sa tako malim ulozima investitor može da se obogati preko noći – za takav razvoj događaja potrebno je višegodišnje ulaganje i diversifikacija portfolija ka kompanijama iz više različitih industrija.   

“Eksplozija informacija koje kruže internetom i društvenim mrežama i generalno široko dostupne mogućnosti informisanja pružaju dobru polaznu tačku za prikupljanje relevantnih podataka, mada ponekad njihov pregršt može biti zbunjujući. Posebno treba obratiti pažnju i biti obazriv kod agresivnog reklamiranja online trgovanja (najčešće uz velike leveridže) jer se uglavnom radi o nuđenju usluga spekulativnog trgovanja , koje nemaju podlogu u realnom vlasništvu kupljenih hartija, već se baziraju na trenutnim razlikama u ceni”, upozorava Dulović.  

Zaključak je da se ovim putem mogu zaraditi značajna finansijska sredstva, ali da je prethodno neophodno ipak malo “opreznije” zagaziti u čitavu tematiku, a pogotovu u vreme kada berzansko trgovanje pojedinim akcijama doživljava nagle skokove ili padove baš zbog upliva velikog broja malih i početnih ulagača.