Kako se kreću cene agregata u Srbiji?

Uprkos najavama nadležnih da neće biti većih problema u snabdevanju strujom, građani su uveliko počeli da se pripremaju za predstojeću zimu, pa je potražnja za agregatima skočila za 200 odsto, a očekuje se i još veće interesovanje kako se bliži hladniji period godine, navodi u razgovoru za Biznis.rs Miodrag Sakić, direktor kompanije EnergoGlobal, koja se već dugi niz godina bavi proizvodnjom električnih agregata.

Iako su njihovi kupci tradicionalno kompanije iz svih grana privrede, u poslednje vreme se agregati sve više nabavljaju za potrebe domaćinstava i malih biznisa.

“U skladu sa tim trendom i mi smo se prilagodili i brzo reagovali u nabavci većih količina komponenata. Konstantno osluškujemo i analiziramo potrebe kupaca i uvek smo se trudili da imamo najveći lager agregata na našem tržištu”, navodi Sakić.

Na pitanje kako se trenutno kreću cene ovih uređaja, naš sagovornik kaže da su one uslovljene stanjem na svetskom tržištu, koje je poljuljano pandemijom korona virusa zbog smanjenog obima proizvodnje komponenti, nestabilnosti u lancu snabdevanja, dugih rokova isporuke, ali i povećanih cena sirovina.

“Cene manjih, prenosnih benzinskih i dizel agregata su od 200 do 300 evra po kilovatu snage, a veći, stacionarni dizel agregati koštaju od 350 do 450 evra po kilovatu snage”, ističe Sakić.

Kada je reč o vrstama agregata, on objašnjava da su za domaćinstva pogodni manji, prenosni benzinski i dizel agregati, koji su manjih gabarita i težine, pa se mogu lako transportovati. Njihova snaga je manja, a samim tim i cena je niža.

“U najvećem broju slučajeva ovakvi agregati će zadovoljiti potrebe jednog domaćinstva, pa čak i manjeg biznisa. Obično se proizvode do 20 kilovata snage. Ovi agregati imaju i svoja ograničenja, proizvode nešto viši nivo buke i nisu predviđeni za celodnevni rad zbog tehnologije vazdušnog hlađenja motora i lakšeg pregrevanja. Uglavnom su predviđeni za kontinuirani rad od nekoliko sati, nakon čega moraju da se gase radi hlađenja”, podvlači direktor kompanije EnergoGlobal.

Sa druge strane, za industrijsku primenu najčešće se koriste stacionarni dizel agregati, koji se grubo mogu podeliti na one koji su predviđeni da se koriste i kao primarni i kao rezervni izvor napajanja.

“Agregati za industrijsku primenu proizvode se u velikom rasponu snaga – od 10 do 2.500 kilovata, samim tim i njihove cene variraju u velikom rasponu. Primarni mogu da rade u kontinuitetu od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada sati, dok su oni koji se koriste kao rezervni izvor napajanja električnom energijom predviđeni da rade nekoliko hiljada sati”, dodaje Sakić.  

Komentarišući vrste agregata za domaćinstva, on navodi da oni funkcionišu na principu stvaranja električne energije korišćenjem dizela ili benzina kao pogonskog goriva. Ipak, treba imati u vidu da agregati za domaćinstva kao nusprodukt sagorevanja goriva stvaraju štetne izduvne gasove koji moraju da odu u atmosferu na bezbedan način, a da ne ugroze korisnike.

Takođe, oni stvaraju i određeni nivo buke i oslobađaju određenu količinu toplote.

“Zbog toga su najpogodniji za dvorišne kuće, gde je agregat najčešće postavljen na otvorenom ili ispod nastrešnice, što omogućava bezbedno odvođenje izduvnih gasova i toplote u atmosferu, a za ukućane je buka agregata podnošljiva. Kada su u pitanju stanari u zgradama kao korisnici malih prenosnih agregata, tu se svakako ne preporučuje korišćenje agregata u stanovima, kako zbog problematike rešavanja odvoda izduvnih gasova, visokog nivoa buke u zatvorenom prostoru, ali i problema sa generisanjem toplote, koja ne pogoduje radu agregata. Jedno od rešenja za stanare u zgradama je da se organizuju i na sistemski način reše pitanje rezervnog napajanja električnom energijom putem jednog stacionarnog dizel agregata”, ocenjuje Sakić.

Na pitanje koliko su agregati isplativi i da li uopšte u trenutnim okolnostima može da se govori o nekoj vrsti uštede, kada cene nafte i benzina idu „gore“, naš sagovornik kaže da o agregatima ne bi trebalo razmišljati kao o načinu uštede, već o korisnom sredstvu i alatu koje korisnicima treba da omogući pouzdano napajanje električnom energijom za njihove prioritetne, odnosno kritične potrebe i procese, u situacijama kad je električna energija nedostupna sa distributivne mreže.

“Iako potrošnja zavisi od modela agregata i njegovog trenutnog ili prosečnog opterećenja, kod grube procene možemo reći da je potrošnja goriva oko 0,4 litra po kilovat-času proizvedene energije”, zaključuje Miodrag Sakić, direktor kompanije EnergoGlobal.

Izvor: CompanyWall