Kako smanjiti troškove platnog prometa?

Na pitanje kako smanjiti troškove platnog prometa poreski savetnici odgovaraju da je najlakši način – uz pomoć blagajničkog poslovanja.

Troškovi platnog prometa povećavaju se rastom broja transakcija preko tekućeg računa, kao što su isplate prema dobavljačima ili plaćanje raznih izdataka. Ti rashodi često iznose i nekoliko desetina hiljada dinara. Za svako plaćanje preko tekućeg računa banka uzima proviziju, nezavisno od toga što mesečno naplaćuje i održavanje tekućeg računa.

Međutim, prilikom podizanja gotovine na šalteru nema provizije. Ovu prednost svakako treba koristiti i smanjiti troškove platnog prometa.

Poreska savetnica Gordana Aritonović kaže da bi prvo trebalo napraviti spisak dobavljača koji primaju gotovinske uplate. Zatim, na nedeljnom nivou isplanirati koliko je gotovine potrebno za razna gotovinska plaćanja.

“Novac podignete na šalteru banke sa vašeg tekućeg računa, gde je svrha isplate za blagajnu, dok je šifra isplate 166. Ukoliko ste preduzetnik možete nesmetano svakog dana podizati do 150.000 dinara sa vašeg tekućeg računa bez pravdanja. Uplate i isplate gotovog novca regulisane su pravilnikom o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost”, savetuje Aritonović.

Prema njenim rečima blagajničko poslovanje sa sobom vuče određenu papirologiju.

“Novac koji ste podigli sa tekućeg računa, možda ne mora da se pravda u banci, ali u knjigovodstvu svakako mora. Knjigovodstveno vođenje blagajne možete poveriti knjigovođi. Njemu će vođenje blagajne svakako biti lakše nego vama, jer svaki ozbiljniji knjigovodstvni program u sebi ima i modul za blagajničko poslovanje koji umnogome olakšava rad. Ukoliko, pak, želite sami da vodite blagajnu, morate naučiti kako se to radi”, objašnjava poreska savetnica.

Dokumenti koji se javljaju kod blagajničkog poslovanja su blagajnički dnevnik, nalog za isplatu i naplatu.

Nalog blagajni da naplati, odnosno isplati, mora da prati odgovarajuća dokumentacija koja je osnov za uplatu, odnosno isplatu, kao što su na primer faktura dobavljača, račun za troškove i slično. Sve ove promene unose se u blagajnički dnevnik.

“Svrha blagajničkog dnevnika je da pokaže stanje u blagajni. On se zaključuje na kraju svakog dana, tačnije ukoliko u toku tog dana ima nekih promena u blagajni (uplata ili isplata). Ukoliko u toku jednog dana nema nikakvih uplata ili isplata u blagajni, nema potrebe da se zaključuje dnevnik taj dan. Naravno, stanje u blagajničkom dnevniku mora da se slaže sa gotovinom koju imate”, kaže Aritonović.

Najmanje jednom u toku godine mora da se vrši popis blagajne. Popisom se ustanovljava da li se stanje novca u blagajni slaže sa stanjem na kontu blagajne u knjigovodstvu. Odnosno, da li postoji višak ili manjak koji mora da se evidentira u knjigovodstvu.

Naša sagovornica savetuje da preduzeća svojim kupcima omoguće da izdate račune za robu ili usluge plaćaju u gotovini.

„Na taj način njima smanjujete troškove platnog prometa. Samo je bitno da vodite računa o tome da sve gotovinske uplate od strane drugih lica uplatite kao pazar na vaš tekući račun. Znači, novac koji je ušao u blagajnu od vaših kupaca – tako što su vam oni platili neku robu ili usluge, ne možete da koristite za dalja gotovinska plaćanja preko blagajne. Ovaj novac morate da uplatite na tekući račun kao pazar. A nakon toga, nesmetano možete da ga podignete sa tekućeg računa – za svrhu blagajne”, zaključuje poreska savetnica Gordana Aritonović.