Klimatske promene su veliki rizik za banke

Prvi takozvani klimatski stresni test Evropske centralne banke (ECB) pokazuje veći rizik od neizmirenja obaveza po kreditima za banke na jugu Evrope, gde su besneli požari i ispostavlja računicu po kojoj bi raniji i uredniji prelazak na zeleniju energiju bio dugoročno isplativiji za ekonomiju.

ECB je upozorila da su njena dva negativna scenarija ishitren pokušaj da se uhvati u koštac sa problemom ili jednostavno nepreduzimanje, značili mnogo veće troškove i gubitke u ekonomiji, posebno u vremenskom okviru testa od 30 godina, prenosi PBS.

Stres test objavljen ove nedelje prikupio je podatke za više od četiri miliona kompanija širom sveta i 1.600 banaka u evrozoni, sa 19 zemalja u kojima ECB određuje monetarnu politiku. Test je ispitivao uticaj na ekonomsku proizvodnju i finansiranje banaka u tri scenarija.

To su uredna tranzicija u kojoj se mere za ograničenje emisija preduzimaju na vreme, neuredan scenario u kome se mere preduzimaju kasno i konačni scenario „sveta toplih kuća“, gde stvari ostaju kakve jesu. Opšti je zaključak da uredna i brza tranzicija „radi smanjenja troškova i maksimiziranja koristi nadmašuje kratkoročne troškove prelaska na ekonomiju bez ugljenika u srednjoročnom i dugoročnom periodu“.

ECB agresivniji pristup energetskoj tranziciji naziva „zlatnom šansom“, jer dugoročne prednosti nadmašuju početne troškove. Upozoreno je da bi se firme koje se nalaze u regionima koji su najviše izloženi vremenskim promenama mogle suočiti sa ozbiljnim i čestim prirodnim katastrofama, što bi uticalo na njihovu kreditnu sposobnost.

Takvi rizici su neravnomerno raspoređeni u Evropi, pri čemu su severni regioni skloniji poplavama, a južne zemlje su izloženije požarima. Troškovi tranzicije pogodili bi industrije poput rudarstva uglja i proizvodnje električne energije koje emituju velike količine gasova sa efektom staklene bašte, a potencijalno i njihove bankovne poverioce čije bi finansije propale ako se zajmovi ili obveznice ne vrate.

Do 2050. godine verovatnoća neplaćanja kredita pravnim licima bila bi osam odsto veća u scenariju „toplih kuća“, nego u urednoj tranziciji za prosečni kreditni portfelj, ali 30 odsto veća verovatnoća za najugroženije banke. Test je imao snažan fokus na banke i rizik da bi klimatske promene mogle da povećaju neizmirenje obaveza po kreditima.

Evropska ekonomija zavisi od banaka kao glavnog izvora finansiranja za preduzeća, za razliku od SAD gde finansijska tržišta igraju veću ulogu. Klimatski nalazi će se koristiti za dodatno testiranje banaka na klimatski stres naredne godine, najavila je ECB. Studija je otkrila da su rizici po bilanse banaka usled troškova prelaska na zelenu energiju ravnomerno raspoređeni u evrozoni.

Rizik od neispunjavanja obaveza zbog samih klimatskih promena, u obliku lošeg vremena i prirodnih katastrofa, bio je koncentrisaniji u bankama južnoevropskih zemalja, Grčkoj, Kipru, Portugalu, Španiji i Malti. Grčki udeo bankarskih kredita izloženih visokom fizičkom riziku, odnosno mogućnost da zajmoprimci budu pogođeni požarom ili poplavom i zbog toga ne plate je više od 90 odsto. Visok fizički rizik definisan je kao verovatnoća veća od jedan odsto da će zajmoprimac doći u takvu situaciju u bilo kojoj godini.

ECB je istakla da će se fizički rizici vremenom povećavati bez politike za prelazak na zeleniju ekonomiju, a njihovo povećanje biće linearno, prenosi FT. ECB ističe da je od suštinske važnosti preći rano i postepeno kako bi se umanjili troškovi zelene tranzicije i budući uticaj prirodnih katastrofa.

Fizički rizici od promene klime istaknuti su ranije ove godine kada su velike poplave ubile 181 osobu na zapadu Nemačke, a istovremeno požari su buktali u Turskoj, Grčkoj i Italiji, tokom najtoplijeg jula koji je zabeležen u Evropi.