Kraći rok otplate kredita smanjuje rizik od prezaduživanja

Rok za vraćanje potrošačkih i keš kredita koje banke odobravaju građanima u ovoj godini je najviše šest godina. Narodna banka Srbije (NBS) ocenjuje da se skraćenjem roka otplate zajma na šest godina vodilo računa da se spreči prezaduženost fizičkih lica.

Propisima usvojenim u decembru 2018. godine bilo je predviđeno fazno skraćivanje, i to za kredite odobrene u toku 2019. godine na osam godina, u toku 2020. – sedam godina i kredite odobrene od 1. januara 2021. godine – šest godina.

U NBS kažu da, ukoliko se počev od 1. januara tekuće godine fizičkom licu odobri novi potrošački, gotovinski ili drugi kredit sa ugovorenim rokom otplate od šest ili više godina – banka ima obavezu da umanjuje svoj kapital za celokupan neotplaćeni iznos glavnice tog potraživanja od dužnika sve do konačne otplate kredita.

“To znači da je od 1. januara odobravanje kredita sa ugovorenom ročnošću kraćom od šest godina dozvoljeno bez obaveze banke da umanjuje svoj kapital na navedeni način. S druge strane, odobravanje tih kredita sa ugovorenim rokom od šest godina i duže i dalje je dozvoljeno pod uslovom da banka nakon odobravanja kredita umanjuje svoj kapital i time postupa u skladu sa propisanim regulatornim zahtevima. Svakako, od kreditne politike svake konkretne banke zavisi koji će se krediti naći u ponudi, odnosno koji rok otplate će biti ponuđen klijentima”, navodi se na sajtu NBS.

Efekti preduzetih mera od strane Narodne banke Srbije ogledaju se u smanjenju gotovinskih i potrošačkih kredita preko osam godina za 53 odsto i pokazatelja rizika koncentracije na nivou bankarskog sektora za 14,42 procentna poena u periodu januar 2019 – septembar 2021. godine.

U istom periodu, ako se posmatra segment fizičkih lica, primetno je smanjenje udela problematičnih kredita, i to za 0,6 procentnih poena, što je još od jedan od pokazatelja efekata i adekvatnosti preduzetih mera.

Kako je godinama smanjivan rok otplate kredita, tako i klijenti mogu da uzmu i manje sume kako bi se uklopili u propise o opterećenosti zarade. A to je da dug banci ne može biti veći od 60 odsto zarade.

Iz NBS ističu da za potrošačke kredite za kupovinu motornih vozila nije ni bilo predviđeno fazno godišnje snižavanje roka otplate.

Kada je reč o najtraženijim kreditima, i dalje najviše zahteva banke dobijaju za gotovinske pozajmice, sa 44 odsto učešća u septembru ove godine.

“U periodu 2016-2020. godine, gotovinski krediti su u proseku beležili godišnji rast od oko 65 milijardi dinara, odnosno oko 20 odsto u proseku godišnje. Međutim, bitno je naglasiti da više od dve godine postoji trend ubrzanog rasta stambenih kredita, koji je u septembru iznosio 16,4 odsto međugodišnje, što je gotovo dvostruko brži rast u odnosu na rast gotovinskih kredita od 8,8 procenata međugodišnje”, ističu u NBS.

Predlozi finansijskih savetnika su, kada je reč o ponudama banaka i kamatnim stopama, da je gotovinski ili refinansirajući kredit najbolje uzeti u dinarima. Što se tiče zaduženja po stambenim kreditima, tu indeksirani krediti u evrima imaju prednost, najpre zbog niže kamatne stope.

Prosečna kamatna stopa za kredite indeksirane u evrima je oko 2,8 procenata. Efektivna kamatna stopa može se videti i na sajtu Narodne banke Srbije, tako da je budućem kupcu nekretnine omogućeno da na lak način uporedi ponudu banaka koje posluju u Srbiji. Po aktuelnoj Zakonskoj regulativi, svi krediti u Srbiji, pa i oni vezani za evro, uvek se isplaćuju i otplaćuju u dinarima, a ne u stranoj valuti. Indeksacija kredita u evrima znači da se plan otplate kredita pravi u evrima, ali se rate izmiruju u dinarima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na datum dospeća rate.