Kredit koji osnivaču donosi kamatu, a preduzeće čuva od stečaja
24.3.2022 12:01 Autor: Ljiljana Begović 7
Jedan od načina na koji privrednici mogu pomoći svojoj firmi u uslovima otežanog poslovanja i ugrožene likvidnosti je odobrenje kratkoročne pozajmice.
Pozajmica osnivača predstavlja zajam koji osnivač daje pravnom licu radi obezbeđivanja njegove likvidnosti, a na osnovu zaključenog ugovora o zajmu između osnivača pravnog lica i pravnog lica. Tim ugovorom o zajmu uređuju se iznos pozajmice, rok za vraćanje, namena pozajmljenih sredstava, kao i ostali obavezni elementi koje ugovor o zajmu mora da sadrži.
Ekonomista Milan Kovačević objašnjava da je osnivač, odnosno vlasnik preduzeća, u stvari vlasnik neto vrednosti kompanije.
“To znači da to nije njegova imovina, već je to imovina preduzeća. U zavisnosti koliko je preduzeće zaduženo, manje ili više, odnosno kolika je ona saldo razlika u odnosu na zaduženje, to je neto vrednost koja predstavlja imovinu. Ako ta njegova imovina ne narasta, ako ne funkcioniše uspešno, a vlasnik ima još nekog novca sa neke druge strane onda je sasvim normalno da kreditira svoje preduzeće. Na taj način se ostvaruje dvostruka korist. Dobro je za vlasnika koji će dobiti kamatu na kredit, ali i za preduzeće koje će se spasiti stečaja i sačuvati likvidnost”, objašnjava Kovačević.
Ograničenje u smislu koliko puta vlasnik može dati pozajmicu svom preduzeću ne postoji.
“Postoji obično samo jedna stvar koja se propisuje, a to je da je limitiran najmanji iznos kapitala koji se ulaže. Kod nas je to zaista simbolično i malo, svega 100 evra. Moglo bi neko preduzeće biti ogromno, a da je osnovni kapital samo 100 evra, sve ostalo što koristi osnivač može dati na kredit, tu ne postoji granica”, ističe Milan Kovačević.
Vraćanje pozajmice
Preduzeće, odnosno društvo je dužno da pozajmicu vrati na ugovoren način i u ugovorenom roku, kako bi predupredilo potencijalno nepovoljniji poreski tretman pozajmice od strane Poreske uprave. Ukoliko privredno društvo ne isplati osnivaču pozajmljena sredstva, dug koji privredno društvo ima prema osnivaču po tom osnovu može se konvertovati u kapital, čime se povećava osnovni kapital društva i gasi obaveza isplate pozajmice.
Kada je reč o ovom vidu zajma, knjigovođe savetuju da se obavezno napravi ugovor o kratkoročnoj pozajmici pre uplate novca. Ugovor je neophodan kao dokument i prilikom vraćanja pozajmice.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, dozvoljeno je da osnivač da kratkoročnu pozajmicu svom preduzeću za tekuću likvidnost. Takođe, dozvoljeno je da privrednici jedni drugima odobre kratkoročne pozajmice, koje mogu biti sa ili bez kamate.
“Treba obratiti pažnju kada osnivač kao fizičko lice odobri kredit svom preduzeću ili preduzetničkoj radnji, bez kamate, kada su u pitanju provere po transfernim cenama, u tom slučaju nema potrebe obračunavati i iskazivati kamatu. Kada privredni subjekti jedni drugima daju pozajmice za likvidnost treba obavezno proveriti da li se radi o pozajmici između povezanih lica. Ako su u pitanju povezana lica, ta pozajmica je obavezno predmet analiza po transfernim cenama. Bez obzira da li se daje sa ili bez kamate”, kaže Kovačević.
Prema Zakonu o PDV-u, na promet novca i kapitala kod kreditnih poslova, uključujući i posredovanje kao i novčane pozajmice, ne postoji obaveza plaćanja PDV.
Kada se osnivač privrednog društva odrekne prava na povraćaj pozajmice, koju je po ugovoru dao privrednom društvu, i ako je taj iznos veći od 100.000 dinara, privredno društvo je, kao primalac poklona, dužno da u roku 30 dana od dana nastanka poreske obaveze, podnese poresku prijavu (Obrazac PPI-3) na osnovu koje će nadležni poreski organ doneti rešenje i utvrditi obavezu za porez na poklon, po stopi od 2,5 odsto.
Pročitajte još:
Važno je naglasiti da ukoliko visina zajma koju daje fizičko lice (uplatom na tekući račun društva) prelazi 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu NBS na dan izvršenja transakcije, Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma propisana je obaveza izveštavanja Uprave za sprečavanje pranja novca o nastaloj transakciji. Obavezu izveštavanja ima banka kod koje je izvršena transakcija.
DANIJELA
24.3.2022 #1 AuthorJako je i bitno obezbediti likvidost domaceg drustva pa na bilo koji nacin.
GOCA BG
24.3.2022 #2 AuthorSamo sto mnogi i ne znaju a drze firme…
SANJA
24.3.2022 #3 AuthorBilo kakva pomoc je dobrodosla
SANJA
24.3.2022 #4 AuthorBilo kakva pomoc je dobrodosla u svako vreme q pogotovo sada
IVAN
24.3.2022 #5 Authorostvaruje dvostruka korist. Dobro je za vlasnika koji će dobiti kamatu na kredit, ali i za preduzeće koje će se spasiti stečaja i sačuvati likvidnost”
ZVE84
27.3.2022 #6 AuthorJedan od načina da privrednika otera u propast.
MIŠKOVIĆ
28.3.2022 #7 Authorni jedan kredit nije povoljan, kada je neophodan koristi da se održi likvidnost, stabilnost poslovanja
pozakmnica vlasnika nije kredit