Milionske kazne za nepodnošenje izveštaja do 31. marta o posebnim tokovima otpada

Pravna lica su u obavezi da do 31. marta podnesu izveštaj za proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada i za njih se plaća posebna naknada.

Evidencija i izveštavanje treba da pokažu koji otpad gde nastaje, gde završava i kako se njim postupa, u cilju sprečavanja neadekvatnog odlaganja otpada i zagađivanja životne sredine.

U zavisnosti od proizvoda razlikuju se i naknade, pa je tako, na primer, i u slučaju uvezene, proizvedene ili protektirane gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i dr.), poljoprivrednih i građevinskih mašina, prikolica, letelica, vučenih mašina, drugih mašina i uređaja, i ostalih sličnih proizvoda od gume, u iznosu od 20.433 dinara po toni.

Većina proizvođaća je upoznata sa ovim propisom i uglavnom ima službe ili stručne saradnike koji ovu regulativu prate i ispunjavaju. Problem nastaje kod uvoznika koji često nisu upoznati sa ovom obavezom (pogotovo kad se uvoze razne vrste roba, pa neke potpadaju, a neke ne pod ovaj propis) pa uvezu robu, plate sve carinske dažbine (carina, špediter, pdv, itd.), neometano je puste u promet, da bi posle više meseci dopisom od Agencije za zaštitu životne sredine bili obavešteni da su u prekršaju za koji nisu ni znali.

“Da bi dobili obračun šta je to što treba da plate, upućuju se na komplikovanu proceduru podnošenja izveštaja Agenciji za Zaštitu životne sredine koja predstavlja nepotrebno administrativno i finansijsko opterećenje jer Agencija već ima podatke od carine. Zato smatramo da ne postoji logičan razlog zašto se obračun naknade uslovljava dostavljanjem izveštaja sa podacima koje Agencija već poseduje. Ukoliko privrednici ne dostave podatke Agencija im pokreće prekršajne prijave koje ih mogu izložiti visokim kaznama, čak i kad je naknada koja je trebalo da se plati svega nekoliko hiljada dinara”, objašnjavaju predstavnici udruženja “Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije”, koji su ukazali da se na ovaj način krši princip ekonomičnosti i Zakon o opštem upravnom postupku.

Udruženje je povodom ovog problema podnelo inicijativu nadležnom ministarstvu za izmenu ove, kako kažu, neefikasne i štetne procedure. Njihov predlog rešenja podrazumeva da se privrednicima obračun naknade vrši na carini (kao što je slučaj za fizička lica) ili da im ga Agencija šalje na osnovu podataka koje već ima sa carine, uz rok za primedbe ukoliko ima neslaganja.

“Mi smo anketirali mnoge firme i uskoro ćemo objaviti rezultate ankete koji se svode na to da bi u jednostavnoj proceduri uvoznici platili tu naknadu, i da im nije jasno zašto im Agencija traži podatke koji su utvrđeni na carini i šta je onda njena uloga za koju je plaćamo iz budžeta. Stav većine je i da sve ekološke naknade treba da imaju namenski karakter, što trenutno nije slučaj”, ističu iz Udruženja.

Takođe, veliki problem predstavlja i to što SEPA javno objavljuje izveštaj sa imenima firmi koje su u navodnom prekršaju, čime, prema rečima naših sagovornika, one postaju etiketirane.

Prema objavljem spisku Agencije za 2021. godinu, čak 12.336 subjekata se nalazi na spisku onih koji nisu dostavili izveštaje.

“Ukazali smo i na nezakonitost objavljivanja javnog spiska firmi jer se na taj način krši pretpostavka nevinosti i čini šteta ugledu privrednih subjekata. Stava smo da ovakve procedure urušavaju i napore za borbu protiv sive ekonomije jer se šalje poruka da je mnogo isplativije raditi na crno, švercovati robu i plasirati je nelegalno jer u tom slučaju Agencija nereaguje na činjenicu da je došlo do plasmana robe koja će postati otpad”, smatraju predstavnici Udruženja.