Kriza ne bi trebalo da remeti odluku o izradi finansijskog plana

Usled kriza koje su nas zadesile u protekle tri godine, od pandemije korona virusa do rata u Ukrajini, novac koji zarađujemo počinje da gubi na vrednosti, te rukovanje mesečnom platom postaje sve teže.

Jedan od načina da racionalnije raspolažete svojim prihodima je izrada finansijskog plana, bez obzira na to koliko zarađujete.

„Finansijski plan je dokument koji sadrži vašu trenutnu novčanu situaciju i vaše dugoročne finansijske ciljeve, kao i strategije za njihovo postizanje. Ukoliko ste dovoljno disciplinovani i stručni, finansijski plan možete napraviti samostalno ili uz pomoć finansijskog savetnika. U svakom slučaju, plan započinje temeljnom procenom vašeg individualnog ili porodičnog finansijskog stanja i budućih očekivanja“, navodi se na sajtu Investiraj.rs.

Finansijski savetnik sa ovog portala Miloš Piščević u razgovoru za Biznis.rs kaže da bi trebalo da izradimo finansijski plan jer bismo na taj način znali gde, kada i koliko trošimo svoj novac, odnosno na šta on odlazi.

„Da li običan čovek treba da ima plan rada – dnevni, mesečni? Naravno da treba. Da li ga ima? Da, ali samo u mislima! Naime, 99 odsto ljudi nema napisan dnevni plan rada. Mesečni ili godišnji tek da ne spominjem. ‘Neuspešni rade, uspešni planiraju’ – kaže stara izreka. Finansijski plan je važniji od plana rada, ali ga retko ko pravi. Smatram sam da svaki čovek koji radi i zarađuje treba da ima kratkoročni i dugoročni finansijski plan“, ističe naš sagovornik.

Piščević smatra da za početak treba imati godišnji i petogodišnji finansijski plan, a da bi kasnije, kako se približavamo četrdesetim godinama života, trebalo da kreiramo i dvadesetogodišnji plan.

„Nije ga teško napraviti, iziskuje malo vremena da bi se kreirao – potrebno je sedam do deset dana. Naravno, treba s vremena na vreme raditi i njegovu reviziju. Finansijski plan nije konačan, on je „živa stvar“ koja se vremenom menja, kako se menjaju i naše životne okolnosti i prioriteti“, kaže finansijski savetnik i dodaje da je u Srbiji jako mali procenat ljudi koji imaju finansijski plan, i da to najčešće rade osobe koje su sklone dnevnom, mesečnom i godišnjem planiranju.

Najzastupljeniji plan za penziju

Finansijski planovi nemaju unapred definisan model, a najčešće se izrađuju penzioni, sveobuhvatni plan za upravljanje rizikom, dugoročni plan za investiranje i plan za imovinu.

„Plan za penziju je ubedljivo najzastupljeniji. Ljudi postaju svesni da moraju ‘uzeti stvar u svoje ruke’ i isplanirati svoju budućnost već danas“, kaže Miloš Piščević i dodaje da je takođe veoma važan i fond za školovanje. Naime, ovu vrstu investicije treba početi još dok se rađa ideja da postanete roditelji.

„U prvom trenutku suma potrebna za čitav period školovanja može izgledati prevelika i nedostižna. Međutim, investiranjem novca kroz akcijske investicione fondove iskoristićete nove investicione mogućnosti i vaš novac plasirati u akcije najvećih svetskih kompanija. Investitori mogu biti roditelji ili mogu u ime svoje dece da ulažu novac“, navodi finansijski savetnik.

S obzirom na to da je vreme u kome živimo veoma turbulentno, te da iz dana u dan dobijamo nove prognoze o kretanju inflacije i moguće recesije, prema rečima Piščevića kriza ne bi trebalo da remeti odluku o izradi finansijskog plana.

„Kriza je bilo i biće. To je nešto na šta običan čovek ne može da utiče. U vreme kriza ili krize može se odraditi revizija finansijskog plana. Zbog toga postoje kratkoročni, srednjoročni i dugoročni planovi“, ističe on.