Predsednik Saveta guvernera Nebojša Savić za Biznis.rs o ključnim kamatama i borbi centralnih banaka protiv recesije

Štedišama odgovaraju više kamatne stope, korisnicima kredita niže

AnalizaBankeBerzaNovacPoslovanjeSrbijaU fokusu

11.7.2022 12:11 Autor: Marija Jovanović 7

Štedišama odgovaraju više kamatne stope, korisnicima kredita niže Štedišama odgovaraju više kamatne stope, korisnicima kredita niže
Narodna banka Srbije podigla je prošle nedelje referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 2,75 odsto. Iako su mnogi očekivali da će najnoviji rast iznositi... Štedišama odgovaraju više kamatne stope, korisnicima kredita niže

Narodna banka Srbije podigla je prošle nedelje referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 2,75 odsto. Iako su mnogi očekivali da će najnoviji rast iznositi 50 baznih poena, kao i prethodna tri puta, do toga nije došlo.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije i profesor FEFA fakulteta prof. dr Nebojša Savić u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je podizanje referentne stope bilo neophodno kako bi se anti-inflaciono delovalo na tražnju, bez obzira na to što u aktuelnoj inflaciji dominiraju elementi troškovne inflacije.

„Pri podizanju referentnih kamatnih stopa neophodna je odmerenost i opreznost bez izazivanja novih šokova, pogotovu recesionih. Posebno je važno da se sve to radi na način da se ne izazove nepotrebno jaka kontrakcija i udar na pad BDP i zaposlenost. Naravno, NBS ima na raspolaganju i druge instrumente, manje fleksibilne od kamatne stope koja je najfiniji tržišni način upravljanja monetarnom politikom“, ističe profesor FEFA fakulteta.

Da bi se stekao celovit uvid u dinamiku promena referentne kamatne stope NBS potrebno je sagledati duži period, smatra naš sagovornik. Prema njegovim rečima, u pandemiju se ušlo sa referentnom kamatnom stopom od 2,25 odsto i ona je do decembra 2020. u četiri navrata oborena na jedan odsto – jednom za 50 i tri puta po 25 baznih poena.

Tokom 2021. i sve do aprila 2022. godine referentna kamatna stopa je bila na tih jedan odsto. Međutim, izvršna ili efektivna referentna stopa, koju NBS primenjuje još od decembra 2012, niža je od zvanične referentne stope, i ona je u oktobru 2021. bila na nivou od 0,11 odsto.

„U suštini, NBS je počela sa zaoštravanjem monetarne politike još u oktobru 2021, čim je prepoznato da inflacija raste, podizanjem izvršne stope sa tih 0,11 odsto. Kada je izvršna stopa dostigla i prestigla jedan odsto (nivo referentne kamatne stope) prešlo se na podizanje referentne kamatne stope. Kako se problem sa inflacijom zaoštravao i u svetu i kod nas, a onda i sa izbijanjem rata u Ukrajini, bilo je neophodno još aktivnije delovanje monetarne politike na planu suzbijanja inflacije koja je sa dve trećine vezana za uvozne faktore na koje domaća monetarna politika gotovo da ne može da utiče“, kaže Savić.

Prof. dr Nebojša Savić / Foto: FEFA fakultet

Na pitanje na osnovu kojih parametara NBS odlučuje za koliko će podići referentnu kamatnu stopu i šta pokazuju prognoze – koliko puta do kraja godine može doći do podizanja, on objašnjava da je strategija monetarne politike koju sprovodi NBS od 2009. godine vezana za ciljanje inflacije, a osnovna karakteristika tog režima jeste celovitost sagledavanja ekonomske situacije, s jedne strane, i visoka transparentnost, s druge strane.

„Referentna kamatna stopa je sigurno jedan od najvažnijih i najmoćnijih instrumenata kojim NBS upravlja tokovima i potpuno je utemeljena na delovanju tržišnih mehanizama. Nivo i promene referentne kamatne stope su određene kretanjima na tržištu, dinamikom BDP, nivoom zaposlenosti, očekivanjima i stopom inflacije. Pri njenom utvrđivanju koriste se sve raspoložive informacije kako bi se donela najkvalitetnija odluka. Treba imati u vidu da efekti mera monetarne politike, u odnosu na druge mere ekonomske politike, imaju najduži poček, odnosno odgođeno vreme dejstva, koje je oko 12 meseci uz veoma važnu ulogu inflacionih očekivanja“, navodi predsednik Saveta guvernera.

Referentna kamata usmerava tokove u privredi

Komentarišući važnost ove kamate za građane i privrednike, on podvlači da je referentna kamatna stopa ključni instrument kojim centralna banka usmerava kretanja na finansijskim i indirektno tržištima roba i usluga.

„Sa referentnom kamatnom stopom šalje se signal u kom pravcu će se usmeravati tokovi u privredi. Na bazi nje komercijalne banke formiraju svoje kamatne stope, a finansijska tržišta prilagođavaju svoje tokove. Njen rast deluje na obuzdavanje tražnje, a njen pad podstiče kreditnu aktivnost. To se onda dalje prenosi i na građane i na privredu, ali i na državne finansije, bilo da se oni pojavljuju kao deponenti ili kao korisnici kredita. Štediše su zainteresovane za više kamatne stope, a korisnici kredita za što niže stope“, objašnjava Savić.

Na pitanje kako će se ovo povećanje odraziti na građane i privredu i na koje bankarske proizvode i usluge najpre utiče, profesor FEFA fakulteta ističe da ove mere utiču na obe strane poslovanja banaka jer se građani, firme i država pojavljuju na obe strane tržišta. Jednom kao štediše, kada im odgovara rast pasivnih ili deponentskih kamatnih stopa, a drugi put na strani korisnika kredita, kada im odgovara pad aktivnih kamatnih stopa. Same komercijalne banke će se prilagođavati zavisno od strukture svojih portfolija.

„Kako će banke formirati cene svojih usluga zavisi od njihovih poslovnih politika i svaka pojedinačna banka će formirati kamatne stope saglasno strukturi izvora sredstava, odnosno depozita, na koje plaća kamate onima koji štede, i prilagođavati se promenama koje se događaju na tržištu kredita. Položaj građana treba celovito posmatrati jer se oni pojavljuju na obe strane finansijskih tržišta – polažući svoju štednju u banke, na osnovu čega ostvaruju kamatu, i koristeći kredite za svoje potrebe na koje plaćaju kamatu“, dodaje on.

Centralne banke pooštravaju monetarne uslove kako bi izbegle ulazak u recesiju

Pooštravanje monetarnih uslova vidljivo je u celom svetu. Sistem federalnih rezervi u junu je nastavio da pooštrava monetarne uslove povećanjem referentne kamatne stope za 75 baznih poena, na raspon 1,5–1,75 odsto, dok je Evropska centralna banka odlučila da u julu započne sa povećanjem referentne kamatne stope.

Savić kaže da su vodeće centralne banke u svetu ušle u procese zaoštravanja monetarne politike – bilo da su je već zaoštrile ili najavile zaoštravanje povećavanjem referentne stope ili obuzdavanjem obima podsticaja.

„Tempo kojim to čine dobrim delom je vezan za obim prethodnih infuzija, ali i za dinamiku njihovih privrednih aktivnosti i zaposlenosti. Svi će nastojati da izbegnu ulazak u recesiju, ali kada se radi o evro zoni ili EU to će biti teško, a u slučaju SAD postoje indikatori da se već ušlo u recesiju ili da će ona nastupiti početkom 2023. godine“, smatra predsednik Saveta guvernera.

Kada je reč o uticaju ovih promena na našu ekonomiju, Savić kaže da bi bilo značajno da se izbegne ulazak u recesiju, a mere monetarne politike su usmerene u tom pravcu.

„I druge mere ekonomske politike deluju u tom pravcu. Prema procenama rast BDP-a u ovoj godini u prva dva kvartala bio je oko četiri odsto, nezaposlenost nije rasla… Pri tome BDP je oko dva odsto ispod potencijalnog nivoa. Dakle, prostor za održavanje dinamike BDP-a postoji, to jest da ne dođe do njegovog pada i zapadanja u recesiju. Očekivani rast BDP u ovoj godini je oko 4-4,5 odsto, a i za iduću godinu se predviđa rast. Ono što zabrinjava jesu neizvesnosti vezane za rat u Ukrajini, pokidane lance snabdevanja i, naravno, recesija u Evropi koja je naše najznačajnije tržište“, ocenjuje on.

Što se tiče povećanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke i na koji način će uticati na građane, Savić podvlači da će podizanje, koje će verovatno uslediti uskoro, dovesti do porasta kamatnih stopa na sve plasmane koji su vezani za evro.

„U relativno boljoj poziciji biće oni koji imaju fiksne kamatne stope, ali one su obično relativno više od onih plasmana koji su ugovoreni sa varijabilnim kamatnim stopama“, kaže predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije prof. dr Nebojša Savić.

  • VERA

    11.7.2022 #1 Author

    Kamate se i prilagođavaju različitim proizvodima a ovde sve naopacke.

    Odgovori

  • Dragana

    11.7.2022 #2 Author

    Tako je uvek bilo

    Odgovori

  • TATJANA

    11.7.2022 #3 Author

    Uvek bilo i ja bih da stedim

    Odgovori

  • goca87

    11.7.2022 #4 Author

    Pa naravno, to je tako

    Odgovori

  • GOCA BG

    11.7.2022 #5 Author

    Cak i kada su kamate u pitanju ima kome odgovaraju uslovi i onima u vecini kojima je ovo nocna mora…

    Odgovori

  • BRANA19

    12.7.2022 #6 Author

    Bas sve naopako…

    Odgovori

  • BOJANA

    12.7.2022 #7 Author

    Tako je nažalost to

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *