Liberalizacija deviznog poslovanja ubrzala bi kretanje kapitala i smanjila troškove

Srpski privrednici često ističu da jedna od najvećih barijera za privredni razvoj kroz strane investicije i realizaciju prihoda sa stranih tržišta leži u Zakonu o deviznom poslovanju, da im ovaj propis donosi nepotrebna administrativna opterećenja i domaće kompanije stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na regionalnu i globalnu konkurenciju.

Takođe, smatraju da zakon nije prilagođen inovativnom načinu rada i finansiranja i već neko vreme traže izmene regulative, ali Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija još uvek nisu imali konkretne reakcije na predloge i inicijative više poslovnih udruženja.

Koji su to glavni problemi i izazovi sa kojima se susreću domaće firme, kada je reč o Zakonu o deviznom poslovanju?

“Postojeći zakon je prilično kompleksan i ima ograničavajući faktor, imajući u vidu deviznu dokumentarnu kontrolu, dodatne administrativne aktivnosti, kao i obavezu dobijanja odobrenja Narodne banke Srbije (NBS) kod određenih transakcija, što usporava realizaciju i posledično se reflektuje na povećanje troškova. Na primer, da li je popunjavanje obaveštenja o rasporedu priliva zaista neophodno, kao i slanje specifikacija banci kada je plaćanje sa šifrom 112 u pitanju? Takođe, pomenuo bih da Zakon o računovodstvu definiše obavezu čuvanja dokumentacije na period od pet godina, dok je taj rok 10 godina kod potpisivanja ugovora sa bankom o nedostavljanju dokumentacije u svrhu realizacije ino plaćanja”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs finansijski direktor kompanije Henkel za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu (Head of Finance Serbia & Bosnia and Herzegovina) Miloš Đukanović

S druge strane, Stefan Antonić, advokat u saradnji sa kompanijom Deloitte, ne slaže se sa konstatacijom da je Zakon o deviznom poslovanju jedna od najvećih barijera za razvoj domaćih privrednih subjekata na stranim tržištima, iako smatra da je zakon daleko od idealnog i da nameće niz ograničenja.

„Zakon predstavlja dug proces liberalizacije deviznog poslovanja koji traje od ranih 2000-ih, gde je poslednji korak u tom procesu načinjen 2018. godine. Naime, izmenama Zakona iz 2018. uveden je blaži režim u pogledu kretanja kapitala između Srbije i Evropske unije, pre svega u pogledu portfolio investicija, te finansijskih zajmova i kredita. U pogledu izazova koje Zakon nameće, rekao bih da je suština u usložnjavanju i usporavanju poslovnih procesa. Naime, određene vrste transakcija sa inostranstvom su predmet direktne ili indirektne prethodne kontrole regulatora, što vodi svojevrsnoj birokratizaciji poslovanja. Birokratizacija znači više utrošenog vremena, kao i veće troškove“, ističe Antonić u razgovoru za Biznis.rs i dodaje da treba imati u vidu da se zakon u praksi tumači kao skup zatvorenih pravila, gde se sve što nije izričito dozvoljeno, odnosno predviđeno zakonom, smatra nedopuštenim.

„Kako regulator povremeno menja svoju praksu tumačenja propisa – obično govorimo o pooštravanju kriterijuma – pravna neizvesnost takođe predstavlja jedan od značajnih izazova u praksi“, napominje naš sagovornik.

Često upravo digitalne kompanije ističu da zbog ovakvog zakona ne mogu samostalno i slobodno da odlučuju ni o jednoj vrsti međunarodnih poslova. Antonić kaže da je bitno imati u vidu da ograničenja iz zakona ne važe jednako za sve vrste transakcija sa inostranstvom. U tom smislu, kako ističe, nisu sve kompanije pogođene na isti način, čak iako pripadaju istoj industriji.

„Po pravilu, izazov predstavlja prilagođavanje poslovnog modela ograničenjima koje nameće Zakon. Takav poduhvat može biti podjednako zahtevan bilo da je u pitanju ‘tradicionalni’ ili ‘digitalni’ biznis“, navodi Stefan Antonić.

Kontrolu vršiti nakon izvršenja transakcije

Jedno od ključnih ograničenja, prema oceni privrednika i bankara, odnosi se na prethodnu kontrolu međunarodnih transakcija, takozvanu „deviznu dokumentarnu kontrolu“. Kako navode, nije problem to što se prate i kontrolišu međunarodne transakcije, već to što se prate pomoću prethodne kontrole, dok druge zemlje kontrolišu međunarodno poslovanje, ali to rade nakon realizacije transakcije. Dodaju i da naknadnu kontrolu već koriste drugi značajni kontrolni sistemi u Srbiji, kao što su poreski sistem ili sistem za sprečavanja pranja novca.

Finansijski direktor Henkela Miloš Đukanović tvrdi da je ovo možda i ključni nedostatak Zakona o deviznom poslovanju.

„Postojeća praksa mogla bi da se promeni tako što bi se na međunarodni platni promet primenio isti ili sličan mehanizam koji važi kod domaćeg platnog prometa – kontrola se vrši nakon izvršenja transakcije, a ne pre toga. Verujem da bi iskustva drugih zemalja pomogla u cilju unapređenja ovog zakona“, ocenjuje Đukanović.

Stefan Antonić podseća da su samo određene vrste transakcija predmet (direktne ili indirektne) prethodne kontrole regulatora. Prema njegovim rečima, ovo vodi ka birokratizaciji nauštrb efikasnosti u pogledu vremena i troškova.

„Promena o kojoj treba razmišljati jeste uvođenje mehanizma naknadne kontrole, ali i dalja liberalizacija deviznog poslovanja. U poslednjih nekoliko godina, više poslovnih udruženja je predlagalo slično rešenje Narodnoj banci Srbije i Ministarstvu finansija Republike Srbije, ali takve inicijative nisu imale konkretan epilog“, ocenjuje Antonić.

On dodaje da je u poslednje tri godine došlo do velike transformacije zakonodavnog okvira sa ciljem razvoja inovacionih delatnosti. Bez obzira na određene nesavršenosti, veruje da ovakve inicijative mogu stvoriti dobro poslovno okruženje za razvoj domaćih privrednih subjekata. Zato smatra da je ključno da rad na unapređenju regulatornog okvira bude kontinuiran proces zasnovan na potrebama privrede, a shodno informacijama koje privreda komunicira regulatorima.

Za početak pojednostaviti regulativu

Oba naša sagovornika saglasna su da je pravac u kome treba gledati svakako potpuna liberalizacija deviznog poslovanja.

„Ipak, ovo zavisi od niza pitanja koja se tiču makroekonomske i finansijske stabilnosti Republike Srbije. U međuvremenu, možemo govoriti o pojednostavljenju regulatornog okvira (te postizanju veće pravne sigurnosti), ukidanju prethodne kontrole regulatora i smanjenju/ukidanju birokratizacije“, ističe Stefan Antonić, dok Miloš Đukanović navodi da je svaki vid liberalizacije koji bi omogućio bržu realizaciju transakcija, smanjenje administrativnih aktivnosti i troškova, znatno pomogao stvaranju boljeg poslovnog ambijenta u Srbiji.

„Sve transakcije između Srbije i zemalja EU ili zemalja Evroazijske unije koje se vrše po osnovu cesije, asignacije ili kompenzacije trebalo bi da se vrše nesmetano, odnosno bez obaveze dostavljanja dodatne dokumentacije, poput ugovora i slično“, zaključuje finansijski direktor Henkela.