Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Dozvoljeno poslovanje, ali ne i čuvanje novca van granica Srbije

Možete imati poslovni račun u stranoj banci, ali je pitanje gde ćete biti oporezovani

BankeNovacPoreziPoslovanjePreduzetnik

24.9.2021 12:03 Autor: Ljiljana Begović 1

Možete imati poslovni račun u stranoj banci, ali je pitanje gde ćete biti oporezovani Možete imati poslovni račun u stranoj banci, ali je pitanje gde ćete biti oporezovani
Kada domaći državljanin želi da otvori firmu u inostranstvu, tu mogućnost ima u zavisnosti od propisa zemlje u kojoj započinje poslovanje. Ali kada je... Možete imati poslovni račun u stranoj banci, ali je pitanje gde ćete biti oporezovani

Kada domaći državljanin želi da otvori firmu u inostranstvu, tu mogućnost ima u zavisnosti od propisa zemlje u kojoj započinje poslovanje. Ali kada je reč o otvaranju računa u inostranstvu, rezidenti imaju obaveze prema državnim organima.

“Ako hoćete da otvorite firmu u inostranstvu to možete učiniti u zavisnosti od propisa koji vam omogućavaju da započnete svoj biznis. Svaka zemlja uglavnom pojedinačno propisuje svoj način na osnovu sopstvene regulative. Negde je obavezno da imate račun u zemlji u kojoj želite da poslujete, dok je u drugim propisano da morate imati bar jednog zaposlenog na koga će ta firma glasiti. Uslovi se razlikuju od zemlje do zemlje”, kaže za Biznis.rs koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Naš sagovornik navodi da se firma u Estoniji, na primer, može otvoriti bez izlaska iz Srbije, dok sa druge strane za započinjanje posla u Nemačkoj morate otići lično i imati bar jednog zaposlenog.

“U zavisnosti od pojedinačne ekonomske razvijenosti svake države, kao i njenih zahteva i planova kada je reč o investiranju, biće u skladu sa tim propisani i uslovi za strane državljane koji žele da u toj zemlji otvore preduzeće”, objašnjava Rajić.

Mogućnost da rezidenti Republike Srbije drže devize na računu kod banke u inostranstvu regulisana je podzakonskim aktom koji je donela Narodna banka Srbije na osnovu Zakona o deviznom poslovanju.

“Odlukom o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu predviđeno je da određene kategorije rezidenata – fizičkih lica mogu slobodno da drže devize kod banaka u inostranstvu”, navode iz Narodna banke Srbije (NBS) za naš portal.

Sastanak i obračunavanje
Foto: Shutterstock

Zvanično građani Srbije mogu otvarati račune u stranim bankama, ali se problem stvara kod oporezivanja.

“Državljani Srbije mogu otvarati račune u stranim bankama, ali to takođe zavisi i od propisa zemlje u kojoj se posluje tako i od toga da li naša država ima potpisan sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državom u kojoj se otvara račun u banci i posluje. Stvar je u tome da ako poslujete, pravite promet i primate novac na taj račun u stranoj banci, gde ćete na kraju zapravo biti oporezovani”, objašnjava Rajić.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku kaže da ako naša država ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državom u kojoj je otvoren bankarski račun, onda građanin Srbije može da odluči gde će biti oporezovan. Da li će porez platiti u zemlji u kojoj posluje ili u Srbiji.

“Ali kod zemalja kod kojih ne postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, sve je lutrija. Da li će poreski organi te zemlje gde vi otvorite račun tražiti da platite porez ili će prijaviti, na primer, Srbiji. U većini zemalja kada nemaju ugovor sa drugom zemljom to i ne prijavljuju. Ali kada vi primate novac i dobijete više od propisanog neoporezivog limita, ako tu granicu pređete banka je dužna da prijavi poreskim organima i onda vas oni mogu goniti ili prosto oporezovati i kazniti što vi sami niste podneli poresku prijavu”, navodi Dragoljub Rajić.

Iz NBS naglašavaju da su rezidenti koji drže devize na računu kod banke u inostranstvu na osnovu prethodnog odobrenja Narodne banke Srbije obavezni da dostave izveštaje o prometu sredstava na tim računima i nakon završetka privredne aktivnosti zbog koje drže devize u inostranstvu, odnosno isteka roka u kome im je odobreno da drže devize kod inostranih banaka.

“Svi oni koji ne šalju izveštaje o prometu u inostranstvu, neće snositi nikakve posledice, ali ukoliko obveznik nakon urednog dostavljanja izveštaja u nekom periodu tu obavezu prestane da ispunjava može očekivati poziv za sud”, kažu iz NBS.

U grupe građana koji mogu otvoriti račun u inostranstvu spadaju domaći državljani zaposleni u diplomatskim i konzularnim predstavništvima, kao i misijama Republike Srbije u inostranstvu. To takođe mogu učiniti i lica koja se stručno usavršavaju u inostranstvu, građani sa dvojnim državljanstvom kao i oni koji borave u inostranstvu na osnovu radne ili boravišne vize.

Dozvoljeno je da bankarski račun u inostranstvu imaju i osobe koje su ostvarile penziju u zemljama sa kojima Republika Srbija nema potpisan međudržavni sporazum, kao i vlasnici nepokretnosti u inostranstvu radi prodaje te nepokretnosti.

Evro novčanice
Foto: Pixabay.com

 “Odobrenja za otvaranje računa u nekoj drugoj zemlji mogu dobiti građani za finansiranje investicionih i istraživačkih radova, finansiranje predstavništava i ogranaka u inostranstvu, izmirenje poreskih i drugih javnopravnih obaveza prema stranoj državi. Isti uslovi važe i kada je reč o korišćenju inostranog finansijskog kredita za plaćanja u inostranstvu, trgovanje hartijama od vrednosti u inostranstvu pod uslovom da je inostranim propisom predviđeno da se ovo trgovanje može vršiti samo preko računa kod inostrane banke”, naglašavaju iz NBS.

Kada je reč o poslovanju u dinarima, to takođe nije opcija koja se primenjuje.

“U slučaju da građanin Srbije odavde posluje u nekoj stranoj firmi, obično se novčane transakcije vrše u valuti zemlje u kojoj posluje. Možda postoji mogućnost u nekim od tih banaka koje vrše konverziju u dinare, da vam istu i izvrše, ali se to uglavnom izbegava da se radi jer biste izgubili mnogo na kursnim razlikama”, objašnjava Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku.

On navodi primer da neke susedne države, kao što je Severna Makedonija, imaju banke koje vam mogu novac na računu od prometa pretvoriti u dinare.

“Međutim, kada vam banka to promeni po kursu, a transakcije se između zemalja uglavnom vrše u evrima, ili nekim drugim stabilnim valutama kao što su dolar ili funta, na kursnim razlikama bi se izgubila velika suma novca”, zaključuje Dragoljub Rajić.

Iz NBS kažu da deviznim propisima nije predviđena mogućnost da rezidenti drže dinare na računima kod banaka u inostranstvu.

“Ističemo da je liberalizacija kretanja kapitala, uključujući i depozitnih poslova rezidenata u inostranstvu proces koji se kontinuirano i dugoročno odvija, a sve u cilju sprečavanja naglih odliva kapitala koji bi mogli značajno da ugroze postignutu makroekonomsku i finansijsku stabilnosti Republike Srbije. Iz tog razloga nosioci domaće monetarne i ekonomske politike ovaj proces sprovode u kontinuitetu, postepeno, selektivno i odgovorno, u skladu sa strateškim dokumentima Republike Srbije i međunarodnim dokumentima na čije poštovanje se obavezala Republika Srbija”, zaključuju naši sagovornici iz NBS.

  • Jovan

    24.9.2021 #1 Author

    Ko ne salje i nije nikad slao nece biti kaznjen, a ko salje pa prestane ide na sud?

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...