Ljubljanska berza zabeležila skok indeksa SBI TOP od 33 odsto

Ljubljanska berza je od početka 2024. zabeležila rast indeksa SBI TOP od 33 odsto. Uzimajući u obzir isplate dividendi, rast indeksa je u međuvremenu dostigao 42 odsto.

Ukupan promet sa gotovo 506 miliona evra povećan je za 53 odsto u odnosu na 2023. godinu. Berza je veoma zadovoljna godinom, piše SEEbiz.

Indeks SBI TOP je u ponedeljak na kraju trgovanja, poslednjeg u ovoj godini, dostigao 1666,60 poena i tako bio 33 odsto viši nego na kraju poslednjeg trgovinskog dana 2023. godine.

Najviša vrednost je dostignuta 16. jula, kada je dan završio na 1.693,57 poena, a najniža vrednost zabeležena je 3. januara, kada je vrednost na zatvaranju iznosila 1.249,14 poena.

U međuvremenu je indeks SBITOP TR, koji uključuje i isplate dividendi, porastao za 42,1 odsto i na kraju godine zabeležio vrednost od 2394,06 poena.

Ukupni promet na Ljubljanskoj berzi ove godine dostigao je 505,6 miliona evra, što je 53,1 odsto više nego 2023. Bez ograničenja promet je zaustavljen na 464,9 miliona evra, što je 58,3 odsto više nego prethodne godine.

Najveći deo prometa ostvaren je akcijama i to 485,1 milion evra. Slede trezorski zapisi sa 13,3 miliona evra, obveznice sa 6,7 miliona evra i strukturirani proizvodi sa 0,6 miliona evra prometa. U okviru održavanja likvidnosti sa svim instrumentima ostvareno je 81,4 miliona evra prometa.

I prošle godine najtrgovanije su bile akcije Krke sa 156,8 miliona evra prometa bez paketa, odnosno 33,7 odsto ukupnog berzanskog prometa bez paketa.

Drugo mesto pripalo je akciji NLB-a, odnosno za 152 miliona evra, što je predstavljalo 32,7 odsto ukupnog berzanskog prometa bez paketa. Neopterećene su bile treće akcije Cinkarne Celje sa 27,5 miliona evra ili 5,9 odsto ukupnog berzanskog prometa.

Vrednost ukupne tržišne kapitalizacije tržišta akcija na kraju godine iznosila je 50,2 milijarde evra, što je za 8,4 odsto više nego na kraju 2023. Tržišna kapitalizacija vlasničkih instrumenata iznosila je 12 milijardi evra, što je za 8,4 odsto više nego na kraju 2023. godine. 30,9 odsto više nego na kraju 2023. Na kraju godine na berzi se trgovalo sa 62 instrumenta.

Ove godine u promet na Ljubljanskoj berzi uključena je jedna akcija turističkog preduzeća Relax, dva berzanska fonda (ETF), pet novih obveznica i 25 novih trezorskih zapisa.

„Možemo biti veoma zadovoljni 2024. godinom na berzi“, napisao je direktor Ljubljanske berze, koja je inače u vlasništvu Zagrebačke berze.

Istovremeno, napomenuli su da je nedeljnik The Economist pre nekoliko dana objavio da je Ljubljanska berza zabeležila najveći godišnji rast tržišta akcija među razvijenim zemljama.

Istovremeno, pisali su da se, uprkos značajnom rastu kursa, Ljubljanska berza i dalje može pohvaliti relativno visokim prinosom od dividendi, a pre svega, u odnosu na prethodnu godinu, likvidnošću i prometom na tržištu.

Takođe su podsetili da je berza u februaru kotirala javne obveznice ili državne obveznice za građane, što je na tržište ili novootvorene trgovačke račune dovelo 5.659 novih investitora.

Prvo tromesečje obeležilo je i uspostavljanje održivog tržišta finansiranja i uslovi za izlazak alternativnih investicionih fondova na Ljubljansku berzu, podsetila je berza. Organizovali su dva onlajn prenosa i dve investicione konferencije za profesionalne investitore, na koje su privukli širok spektar međunarodnih ulagača.

U saradnji sa partnerima iz finansijske industrije, pokušali su da približe tržište kapitala postojećim malim i novim potencijalnim investitorima redovnim tromesečnim pregledima trgovanja i brojnim edukativnim događajima – uživo i onlajn.

U svetlu pokušaja da se stimuliše tržište kapitala, pozdravili su predlog Ministarstva finansija o uvođenju individualnih investicionih računa, kojim država želi da podstakne male investitore da više učestvuju na tržištu. Ljubljanska berza pomenuti predlog ocenjuje kao apsolutno neophodnu meru za oživljavanje slovenačkog tržišta kapitala i snažno ga podržava.

Istovremeno, 2024. godine došlo je do promena u rukovodstvu Ljubljanske berze. Na čelo berze 1. septembra došao je Marko Bombač koji je nasledio Aleša Ipavca.