Malim trgovcima u Srbiji preveliki troškovi za prihvatanje platnih kartica

Beskontaktno plaćanje doživelo je procvat tokom pandemije korona virusa, a prema analizi jedne kartičarske kompanije oko 85 odsto kupaca očekuje mogućnost digitalnog plaćanja prilikom kupovine.

Međutim, 9 od 10 malih preduzeća na tržištima u razvoju širom sveta ne prihvata plaćanje karticama, zbog čega je u riziku od propuštenih prodaja, a procena je da se čak 17 biliona dolara i dalje troši u gotovini i čekovima, pokazuju rezultati analize.

Iz Narodne banke Srbije kažu da su glavni razlozi što mali trgovci u Srbiji ne prihvataju kartice najčešće visoki troškovi koje imaju, a koji su pre svega rezultat visokih naknada internacionalnih kartičnih sistema. Prema informacijama kojima raspolaže NBS, te naknade nisu snižene u prethodnom periodu, već naprotiv – uvedene su nove naknade i povećane postojeće.

Radi snižavanja troškova prihvatanja kartica na prodajnim mestima, a posebno zbog malih i srednjih trgovaca, na predlog Narodne banke Srbije usvojen je u junu 2018. godine Zakon o međubankarskim naknadama kojim su međubankarske provizije snižene sa prosečnih jedan na 0,2 odsto za transakcije debitnim karticama i na 0,3 procenata za transakcije kreditnim karticama.

Kao rezultat toga prosečna ugovorena trgovačka naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima (naknada koju trgovac plaća banci prihvatiocu koja mu je omogućila korišćenje POS uređaja) na kraju juna 2018. godine bila je dva odsto, a prema podacima kojima Narodna banka Srbije raspolaže, na kraju trećeg tromesečja 2021. godine ta provizija je iznosila 1,06 odsto.

“To znači da je od usvajanja zakona prosečna ugovorena trgovačka naknada praktično prepolovljena. Napominjemo da su u pitanju prosečni iznosi trgovačkih provizija i da se ona razlikuje između različitih trgovaca i u velikoj meri zavisi od njihove veličine i pregovaračke moći”, navode iz NBS.

Pored međubankarske, trošak koji plaćaju trgovci kroz trgovačku proviziju su naknade kartičnih sistema koje takođe utiču na visinu trgovačkih naknada. U skladu sa zakonom banke su u obavezi da trgovačke naknade nude pojedinačno, za različite vrste i brendove platnih kartica za čiju se upotrebu plaćaju različite međubankarske naknade.

Na osnovu uvida u visinu navedenih naknada trgovci imaju pravo da traže od banaka ugovaranje različitih trgovačkih provizija za kartice različitih brendova.

Kod trgovaca kod kojih preovlađuju transakcije male vrednosti banke ugovaraju procentualno višu trgovačku naknadu, kako bi nadoknadile visoke troškove po transakciji internacionalnih kartičnih sistema.

U nekim slučajevima zaključuje se ugovor o prihvatanju platnih kartica, gde je definisan fiksni minimalan iznos trgovačke naknade koji trgovac plaća banci nezavisno od vrednosti transakcije, zbog čega takva provizija, primenjena na transakciju male vrednosti, može da predstavlja značajan trošak za trgovce.

Kada su u pitanju POS terminali – uređaji za prihvatanje kartica na prodajnim mestima, u zavisnosti od ugovora koji je trgovac zaključio sa bankom terminali mogu biti u vlasništvu trgovca ili u vlasništvu banke, i predstavljaju dodatni trošak za trgovca.

Na prodajnim mestima kupci imaju na raspolaganju i druge bezgotovinske instrumente, na primer instant plaćanje, odnosno bezgotovinski instrument za čije prihvatanje nisu potrebni skupi uređaji, već ga je moguće prihvatati na različitim android uređajima. To je posebno važno za prodajna mesta sa manjim prometom i niskom prosečnom transakcijom.

Jedna od povoljnih mogućnosti je i trgovačka mobilna aplikacija za prihvatanje instant plaćanja koja se instalira na mobilni telefon ili tablet, i trgovac praktično nema dodatnih troškova za skupe uređaje (pretpostavka je da većina prodajnih mesta ili zaposlenih već ima mobilni telefon). Na taj način i najmanji trgovci imaju mogućnost da na svojim prodajnim mestima ponude kupcima bezgotovinska plaćanja.

Prema rečima naših sagovornika, NBS je uvođenjem nekoliko mera dodatno pokušala da malim trgovcima olakša i smanji troškove uvođenja platnih kartica.

“Narodna banka Srbije, kao operator IPS NBS sistema, je niskom tarifnom politikom za učesnike u sistemu obezbedila da banke prihvatioci mogu za instant plaćanja da ponude svim trgovcima, kako velikim tako i malim, značajno niže trgovačke naknade u odnosu na kartična plaćanja. Na taj način, bez ulaganja u skupe uređaje, sa niskim troškovima procesiranja transakcija, a samim tim i nižom trgovačkom naknadom, sada i najmanji trgovci poput trafika, pekara, pijačnih tezgi i sličnih privrednih subjekata mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja za svaki iznos kupovine”, objašnjavaju iz NBS.

Na našem tržištu postoji 12 banaka koje trgovcima mogu ponuditi uslugu prihvatanja platnih kartica, odnosno POS terminale, tako da praktično svaki trgovac koji želi i ima ekonomski interes da prihvata kartice može to da radi.

“Međutim, kako i dalje postoji određeni broj, pre svega malih, trgovaca koji ne prihvataju platne kartice to može ukazivati da su trgovci upoznati sa visinom naknada za kartična plaćanja i iz tog razloga ne prihvataju platne kartice. Neretko mali trgovci imaju manju maržu na nekim proizvodima od troškova koje im generiše prihvatanje platnih kartica. Takođe kupci na prodajnom mestu mogu platiti i gotovinom, tako da se ne može govoriti o tome da trgovci gube novac neprihvatanjem platnih kartica”, kažu iz NBS.

Još jedna od mera Narodne banke Srbije u pravcu snižavanja trgovačkih provizija na našem tržištu je i ta da su za nacionalni kartični brend DinaCard definisani najniži troškovi kartičnog sistema (višestruko niži u odnosu na troškove internacionalnih kartičnih sistema), kako bi banke mogle da ugovaraju sa trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, a sa ciljem da prihvatanje ovih kartica bude što povoljnije za trgovce u zemlji, i to naročito male trgovce.