Među evropskim kompanijama porašće stopa neizmirivanja obaveza

Povećanja kamatnih stopa možda su na vrhuncu u Evropi, ali za potrošače, kompanije i vlade koje su pozajmile hiljade milijardi evra tokom ere izuzetno niskih troškova pozajmljivanja, još uvek postoji mnogo muka.

Do kraja ove decenije, zajmoprimci širom kontinenta suočavaće se sa otplatom brda dugova prodatih kada su troškovi finansiranja bili višestruko niži. Iako je prilagođavanje „novoj realnosti“ bolno u mnogim zemljama, uključujući SAD, šok suočavanja sa skokom cena kreditiranja predstavlja poseban šok u EU, gde su kamatne stope bile ispod nule osam godina. Mnogi zajmoprimci su odložili refinansiranje u nadi da će stope ponovo pasti, piše Bloomberg.

Investitori predviđaju da će naredne godine biti obeležene neplaćanjem obaveza i smanjivanjem troškova jer sve veći deo prihoda preduzeća, stanovništva i države odlazi u finansiranje dugova.

Oštar pokazatelj približavanja ove promene je jaz između onoga što vlade i kompanije na globalnom nivou trenutno plaćaju kroz kamate na stare dugove i iznosa koji bi platili ukoliko bi te dugove refinansirali sa današnjim nivoima kamata. Osim nekoliko meseci oko globalne finansijske krize (2008-2009), ovaj parametar upoređivanja kamata je uvek bio ispod nule, a danas se kreće oko rekordnih 1,5 procentnih poena.

„Ako je vaša strategija bila da su 2010-te bile nova normalnost u kojoj su stope stalno padale i uvek možete da se refinansirate, sada je zaista drugačije i teže okruženje“, rekao je Mark Batgejt (Mark Bathgate), bivši menadžer investicija u Goldman Sachsu i BlueBay Assetu koji sada vodi svoje savetodavnu firmu. „Problem evropskih kredita može postati mnogo gori nego u SAD”, rekao je Batgejt za Bloomberg.

Milton Fridman (Milton Friedman) je prvi skovao ideju o dugim i promenljivim kašnjenjima u monetarnoj politici 1960-ih. Jednostavno rečeno, to je neizvestan vremenski period pre nego što promene u monetarnoj politici počnu da utiču na ekonomiju. Dok se cena imovine kao što su državne obveznice često pomera u očekivanju ili neposredno nakon odluke centralne banke, potrebno je vreme da se promene kamatnih stopa unesu u dugoročne ugovore, pa tako i u određivanje cena, tržišta rada i, na kraju, inflacije.

Za kompanije, od kojih su se mnoge zaduživale tokom pandemije, “veliki zid refinansiranja” počeće 2025. i dostignuće vrhunac u 2026. godini. Firme sa visokim prinosima obveznica u Evropi imaju preko 430 milijardi dolara duga koji dospevaju u drugoj polovini decenije, prema podacima koje je prikupio Bloomberg.

„Tokom ranijih godina tzv. lakog novca nije se toliko razmatralo kako bi okruženje sa visokim kamatnim stopama moglo izgledati“, rekla je Danijela Poli (Danielle Poli), portfolio menadžerka u Oaktree Capital Managementu.

Ipak, ove prognoze nisu maksimalno pesmisitične – ne očekuje se da će neplaćanja među najrizičnijim kompanijama doći ni blizu stope od 13,4 odsto viđene tokom globalne finansijske krize.

Moody’s Investors Service predviđa da će globalna stopa neizvršenih obaveza za kompanije koje su ocenjene junk rejtingom premašiti istorijski prosek do kraja ove godine, pre nego što će dostići vrhunac od oko 4,7 odsto u martu 2024. Za Evropu se predviđa da će dostići vrhunac od oko 3,8 odsto sredinom naredne godine.