Najskuplje nekretnine u centralnim beogradskim opštinama nisu za svačiji džep

Kada se posmatra ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti, samo u Beogradu je u prvom kvartalu 2022. godine investirano 807,9 miliona evra, što je polovina ukupnog ulaganja u nekretnine u Srbiji u ovom periodu. Najskuplji kvadrat stana prodat je u Beogradu na vodi, po ceni od 9.115 evra, pokazuje poslednji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.

Kada je reč o statističkim parametrima cena stanova, pojedine opštine u srpskoj prestonici i dalje beleže enormne cene kvadrata, kako novogradnje, tako i starogradnje.

Prvo mesto i dalje zauzima Savski Venac, gde je prosečna cena kvadrata u novogradnji 3.310 evra, dok je maksimalna 9.115 evra. Nekretnine u starogradnji mogu se naći po nešto nižoj ceni i one u proseku koštaju 2.050 evra, a prema podacim RGZ-a, mogu da idu i do 3.313 evra po kvadratu.

Cene stanova na Starom Gradu za nijansu su niže, pa je prosečan kvadrat u novogradnji 3.000 evra, a u starogradnji 2.455 evra, dok Vračar tradicionalno “drži” cene, pa je prosečan kvadrat u novoizgrađenim objektima 2.288 evra, dok maksimalna cena može da ide i do 4.780 evra. Starogradnja prati novogradnju, te je prosečna cena 2.237 evra, a kvadrat može da dostigne cifru i do 3.603 evra.

Ništa niže cene nisu ni na Paliluli gde je najskuplji kvadrat u novogradnji 3.585 evra, a u starogradnji 3.300 evra. Tržište nekretnina ne miruje ni na Novom Beogradu, pa maksimalna vrednost starih stanova ide i do 3.857 evra po kvadratu, dok se nekretnina u novogradnji može naći po ceni od 3.510 evra.

Da cene nekretnina na atraktivnim lokacijama već nekoliko godina imaju tendenciju rasta i da nema naznaka da će doći do stabilizacije na tržištu za Biznis.rs potvrđuje i operativni direktor agencije City Expert Miloš Mitić, koji ističe da starogradnja u centralnim opštinama prati novogradnju, često i neopravdano.

“Najatraktivnije i tradicionalno tražene lokacije su Vračar, Novi Beograd, centralni delovi Palilule i Zvezdare, deo Senjaka i Dedinja. Najskuplji kvadrati su u velikim kondominijumima, kao što su Beograd na vodi, K-District, Central Garden, Novi Dorćol i West 65. To su trenutno najtraženije nekretnine koje modernom kupcu obezbeđuju sve neophodne sadržaje – od bazena, teretane, parkova. Cene kvadrata u ovim kompleksima kreću se od 3.000 pa do 5.000-6.000 evra, ako isključimo ekstreme, gde cene kvadrata idu i preko 9.000 evra. Prosečne cene novogradnje u centralnim opštinama su između 3.500 i 4.500 evra”, ističe Mitić.

Naš sagovornik objašnjava da je bitna razlika između starogradnje i novogradnje to što novoizgrađeni objekti ispunjavaju sve zahteve kupaca i prate nove trendove.

“Novi veći stanovi imaju po dva kupatila, terasu, parking mesto, lift koji je funkcionalan i strukturno su organizovani tako da odgovaraju potrebama modernog kupca. Često se govori o tome da novogradnja nema kvalitet kao starogradnja, što nije tačno jer na tržištu postoje vrlo kvalitetni novi stanovi koji su rađeni po svetskim standardima, sa kvalitetnim materijalima”, objašnjava on.

Kao primer on navodi Novi Beograd, gde stanovi u starogradnji često nemaju parking mesto, terase, neretko se nalaze na poslednjim spratovima sa loše urađenim krovovima i zbog zbog takvih parametara novogradnja je neretko privlačnija za potencijalne kupce.

“Na rast cena objekata u izgradnji, koje je izazvala ukrajinska kriza, a koji su uslovljeni cenom inputa kao što su gvožđe, beton i čelik, vlasnici starogradnje odgovorili su sličnim merama, što nije opravdano jer oni ne mogu u cenu da uračunaju materijale koji utiču na gradnju. Baš zbog toga sve više kupaca okreće se novogradnji. Zgrade su pretežno modernog dizajna, materijali kvalitetni, a cene i nisu toliko veće od same starogradnje”, dodaje Mitić.

Kada je reč o konkretnim primerima, cene stanova na atraktivnim lokacijama u starogradnji kreću se oko 2.500-2.700 evra, dok je cena prosečnog stana u novogradnji u običnoj zgradi i van popularnih kondominijuma viša za nekih 10 do 15 odsto.

“U centralnim opštinama kvadrat u starogradnji je već dostigao tu cifru od 2.500 evra. To se odnosi na Stari Grad, atraktivni deo Dorćola, Vračar ide i preko 3.000 evra, a te cene prate i lokacije na Novom Beogradu – oko Ušća, SIV-a, Merkatora. Na Dedinju kvadrat starogradnje od 2.500 evra već postao standard, dok je deo Senjaka oko internacionalnih škola još skuplji”, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, trenutno ispod 2.000 evra po kvadratu mogu da se nađu nekretnine samo u udaljenijim opštinama poput Rakovice, Voždovca, Mirijeva, Borče, Krnjače ili Banovaca. U rubnim opštinama cene se kreću od 1.300 do 1.600-1.700 evra po kvadratu.

“Banovci su trenutno vrlo aktuelni zbog blizine Novog Beograda i tamo je kvadrat duplo jeftiniji. Zaposleni u kompanijama na teritoriji Novog Beograda, koji sebi ne mogu da priušte stan u blizini radnog mesta, masovno se odlučuju za kupovinu stana u Novim Banovcima, gde se kvadrat prodaje i za 1.300 evra. Za određenu sumu kupci sebi mogu da priušte veću kvadraturu i komfor”, ocenjuje Mitić.