Najveće učešće državnog duga u bruto društvenom proizvodu imaju Grčka i Italija

Najveći udeo državnog duga u bruto društvenom proizvodu (BDP) na kraju prvog kvartala 2022. godine zabeležen je u Grčkoj (189,3 odsto), Italiji (152,6) i Portugalu (127,0). Slede Španija (117,7 odsto), Francuska (114,4), Belgija (107,9) i Kipar (104,9 procenata).

Najmanji udeo imaju Estonija (17,6 odsto), Luksemburg (22,3) i Bugarska (22,9 odsto), pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

Na kraju prvog kvartala 2022. godine odnos državnog duga prema BDP-u u zoni evra iznosio je 95,6 odsto, u poređenju sa 95,7 procenata na kraju četvrtog kvartala 2021. U Evropskoj uniji (EU) se taj odnos takođe smanjio sa 88,1 na 87,8 odsto. Blagi pad je posledica oporavka BDP-a, dok je dug u apsolutnom iznosu nastavio da raste.

Na kraju prvog tromesečja dužničke hartije od vrednosti su činile 82,9 odsto duga opšte države u zemljama evrozone i 82,5 odsto duga članica EU. Krediti su činili 14 odsto i 14,5 procenata, respektivno.

Tromesečni podaci o međuvladinim pozajmicama pokazuju da je njihov udeo u BDP-u na kraju prvog kvartala 2022. godine iznosio 1,8 odsto u evrozoni i 1,5 odsto u EU.

Osam država povećalo dug na kraju prvog kvartala 2022.

U poređenju sa četvrtim kvartalom 2021. godine, osam država članica registrovalo je povećanje svog duga u BDP-u na kraju prvog kvartala 2022, dok devetnaest beleži pad. Povećanje ovog odnosa je zabeleženo u Francuskoj (+1,9 procentnih poena), Italija (+1,8 p), Kipar (+1,3 p), Malta (+1,2 p), Austrija (+1,1 p), Češka (+0,8 p), Mađarska (+0,7 pp) i Slovenija (+0,4 pp), dok su najveći pad zabeleženi u Grčkoj i Litvaniji (-4,0 pp), Danska (-3,7 pp), Hrvatska (-2,5 pp), Irska i Bugarska (obe -2,2 pp).

U poređenju sa prvim kvartalom 2021. godine, tri države članice EU registrovale su povećanje udela svog duga u BDP-u, dok je smanjenje na kraju marta 2022. zabeleženo u 24 zemlje.

Rast je zabeležen u Slovačkoj (+2,6 procentna poena), Rumuniji (+1,0 pp) i Malti (+0,4 pp), dok je najveći pad zabeležen u Grčkoj (-20,0 pp), na Kipru (-16,1 pp) i Hrvatskoj (-12,8 pp). Slede Portugal (-12,0 pp), Slovenijia(-9,9 pp), Belgija (-9,1 pp), Danska (-7,8 pp), Španija (-7,5 pp) i Irska (-7,3 pp), navodi Eurostat.

Najveći javni dug u regionu ima Crna Gora

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), učešće javnog duga centralne države u BDP-u Srbije u maju 2022. godine iznosilo je 52,3 odsto.

Statistički podaci pokazuju da Crna Gora ima najveći javni dug od svih zemalja regiona (eks-jugoslovenskih država) sa 83,27 odsto BDP-a. Na drugom i trećem mestu su članice Evropske unije Hrvatska i Slovenija, a na četvrtom i petom Srbija i Severna Makedonija.

Deficiti evrozone i EU smanjeni u odnosu na četvrti kvartal 2021.

U prvom kvartalu 2022. godine desezonirani deficit opšte države u odnosu na BDP iznosio je 2,3 odsto u evrozoni i 2,2 procenta u EU. Uočeno je smanjenje deficita u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine evrozone i EU, ali je on ipak ostao na visokom nivou u odnosu na period pre pandemije.

Ukupni prihodi i rashodi i dalje su pod uticajem političkih odgovora na pandemiju Covid-19, ali u manjem stepenu nego u prethodnim kvartalima. U prvom tromesečju 2022. godine većina država članica nastavila je da beleži državni deficit, prenosi u svojoj analizi Eurostat.

U prvom kvartalu 2022. godine ukupan državni prihod u evrozoni iznosio je 47 odsto BDP-a, što je smanjenje u poređenju sa 48,3 procenta u četvrtom kvartalu 2021. Desezonirani ukupni prihodi u evrozoni su se smanjili za oko 19 milijardi evra.

Ukupni državni rashodi u zoni evra iznosili su 49,3 odsto BDP-a, što je smanjenje u odnosu na 51,7 u prethodnom kvartalu. Desezonirano, ukupni državni rashodi smanjeni su za oko 53 milijarde evra u poređenju sa prethodnim kvartalom.

Ukupan državni prihod u EU iznosio je 46,3 odsto BDP-a u prvom kvartalu ove godine, što je pad u poređenju sa četvrtim tromesečjem prošle godine kada je iznosio 47,5 odsto. Desezonirani ukupan prihod u EU smanjen je za oko 17 milijardi evra u poređenju sa četvrtim kvartalom 2021.

Ukupni državni rashodi u EU iznosili su 48,5 odsto BDP-a, što je smanjenje u poređenju sa 50,8 odsto u prethodnom kvartalu. Desezonirani ukupni rashodi u EU smanjeni su za oko 55 milijardi evra u odnosu na prethodno tromesečje.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je u 2021. godini u Srbiji zabeležen deficit tekućeg računa od 4,4 odsto BDP-a, dok je projekcija da će na kraju ove godine iznositi 6,5 odsto.