Nastavlja se trend repatrijacije državnog zlata

Sve viša država u poslednje vreme bavi se repatrijacijom svog zlata kako bi se dodatno zaštitile od sankcija koje je Zapad uveo Rusiji, pokazalo je istraživanje kompanije Invesco. Prošlogodišnji pad na finansijskom tržištu izazvao je velike gubitke za menadžere suverenih fondova koji „fundamentalno“ preispituju svoje strategije u uverenju da će veća inflacija i geopolitičke tenzije ostati aktuelni još neko vreme.

Preko 85 odsto od ukupno 85 državnih fondova i 57 centralnih banaka koje su učestvovale u godišnjoj Invesco Globalnoj studiji upravljanja državnim sredstvima veruje da će inflacija biti veća u narednoj deceniji nego u prethodnoj.

Zlato i obveznice iz zemalja država u razvoju smatraju se dobrim ulozima u takvom okruženju, ali se čini da je prošlogodišnje zamrzavanje skoro polovine ruskih zlatnih i deviznih rezervi od 640 milijardi dolara od strane Zapada kao odgovor na invaziju na Ukrajinu takođe izazvalo nove trendove.

Istraživanje je pokazalo da je „znatan udeo“ centralnih banaka zabrinut zbog presedana koji je uspostavljen. Skoro 60 odsto ispitanika reklo je da je to zlato učinilo privlačnijim, dok 68 odsto njih drži rezerve u sopstvenoj zemlji u poređenju sa 50 odsto u 2020. godini.

„Ako je to moje zlato, onda ga želim u svojoj zemlji“ (je) bila mantra koju smo videli u poslednjih godinu dana“, rekao je Rod Ringrou (Rod Ringrow), direktor u Invesco-u.

Rastućih sedam odsto veruje da je rast američkog duga takođe negativan za dolar, iako većina i dalje ne vidi alternativu njemu kao svetskoj rezervnoj valuti. Oni koji vide kineski juan kao potencijalnog kandidata pali su na 18 odsto, sa 29 odsto prošle godine.

Skoro 80 ​​odsto od 142 ispitane institucije vidi geopolitičke tenzije kao najveći rizik u narednoj deceniji, dok je 83 odsto navelo inflaciju kao zabrinutost u narednih 12 meseci.

Infrastruktura se sada smatra najatraktivnijom klasom imovine, posebno oni projekti koji uključuju proizvodnju obnovljive energije.