Nastavljen pad akcija softverskih kompanija

Akcije kompanija iz sektora podataka i analitike ponovo su pod pritiskom i beleže pad, nastavljajući negativan trend koji traje već skoro nedelju dana, podstaknut ubrzanim razvojem veštačke inteligencije i sve većom konkurencijom novih tehnoloških igrača. Među najvećim gubitnicima na londonskoj berzi FTSE 100 našla se kompanija RELX, globalni lider u oblasti informacija i analitike, poznat po vlasništvu nad platformama Elsevier i LexisNexis, čije su akcije pale za oko četiri procenta.

Istovremeno, dodatni pad zabeležile su i druge velike kompanije iz tog sektora, uključujući London Stock Exchange Group, čije su akcije oslabile za oko 1,5 odsto, kao i softversku i računovodstvenu firmu Sage, koja je izgubila gotovo četiri procenta vrednosti, prenosi Guardian.

Pad ovih kompanija nadovezuje se na snažan negativan talas koji je zahvatio sektor ranije ove nedelje, nakon što je startap Anthropic predstavio novi dodatak za svoj AI sistem Claude, posebno namenjen pravnim odeljenjima kompanija. Taj alat omogućava automatizaciju pravnih zadataka, uključujući analizu dokumenata, praćenje usklađenosti i pripremu pravnih materijala, što direktno ugrožava tradicionalne poslovne modele firmi koje pružaju pravne informacije i analitičke usluge.

Situacija se dodatno zaoštrila nakon što je Anthropic predstavio i unapređenu verziju svog modela, Claude Opus 4.6. Prema tvrdnjama kompanije, ovaj novi sistem poseduje značajno poboljšane sposobnosti programiranja, može pouzdanije da funkcioniše u kompleksnim softverskim okruženjima sa velikim količinama koda i efikasnije prepoznaje i ispravlja sopstvene greške. Takav tehnološki napredak dodatno pojačava zabrinutost investitora da bi veštačka inteligencija mogla ubrzano da zameni ili potisne tradicionalne softverske i analitičke usluge.

Ipak, uprkos primetnom padu akcija u sektoru softvera i podataka, širi londonski indeks FTSE 100 pokazuje relativnu otpornost i beleži tek minimalan pad od oko 0,07 odsto. Ovakvo kretanje ukazuje na to da investitori preusmeravaju kapital u druge sektore koji se trenutno smatraju stabilnijim ili manje izloženim disruptivnom uticaju veštačke inteligencije.

Analitičari Deutsche Bank upozoravaju da ovakav obrazac podseća na dešavanja sa početka 2000. godine, kada je počelo pucanje dot-com balona. Tada su tehnološke akcije počele naglo da gube vrednost, ali su istovremeno sektori poput osnovnih potrošačkih dobara, komunalnih usluga i zdravstva beležili snažan rast, što je privremeno prikrivalo slabost celokupnog tržišta.

Čak je i indeks S&P 500 u jednom trenutku, nekoliko meseci nakon početka pada tehnološkog sektora, bio nadomak svog prethodnog maksimuma. Međutim, kako se pad tehnoloških akcija produbljivao i produžavao, negativan efekat se postepeno preneo na čitavo tržište, pa je S&P 500 na kraju te godine završio sa gubitkom većim od deset procenata.

Deutsche Bank dodatno ističe da su rizična sredstva u poslednja 24 sata bila pod sve većim pritiskom, usled kombinacije zabrinutosti zbog brzog razvoja veštačke inteligencije i slabijih ekonomskih pokazatelja iz Sjedinjenih Američkih Država. Ova kombinacija faktora podstiče sumnje investitora u kratkoročne izglede tržišta, naročito za kompanije čiji poslovni modeli mogu biti direktno ugroženi napretkom AI tehnologije.