NBS podiže referentnu kamatu na tri procenta?

Izvršni odbor Narodne banke Srbije u četvrtak će doneti odluku o referentnoj kamatnoj stopi. Poslednje povećanje bilo je 7. jula, kada je NBS podigla referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na nivo od 2,75 odsto i to je bilo nešto “mirnije” podizanje u odnosu na prethodna, kada je ključna kamata rasla za 50 baznih poena.

Pomoćnik direktora za analitiku Privredne komore Srbije Bojan Stanić ističe da je referentna kamatna stopa standardni instrument za kontrolisanje inflacije. Međutim, kako kaže za naš portal, inflacija sada nije internog karaktera već je u većini uvezena iz inostranstva i procenjuje se da dve trećine inflacije čine poremećaji na tržištu energenata i hrana koja je poskupela.

Sa druge strane, on smatra da postoje i neki nasleđeni faktori kao što je dugoročna ekspanzivna monetarna politika vodećih centralnih banaka.

“Šta se sada dešava? Imamo situaciju da centralna banka koristi instrument podizanja referentne kamatne stope, ali inflacija i dalje raste iako su značajno podigli sa jedan na 2,75 odsto u poslednjih par meseci, pa se postavlja pitanje da li je uopšte inflacija sada pod kontrolom. Deluje da nije iz prostog razloga što se ona povećava bez obzira na korišćenje mera restriktivne monetarne politike”, navodi Stanić.

On kao primer uzima Sjedinjene Američke Države, koje su najavljivale da će agresivno podizati referentnu kamatnu stopu, a na poslednjem zasedanju Feda rekli su da će podići za jedan procenat, pa su ipak odlučili da to bude 0,75 odsto. Stanić objašnjava zbog čega je to tako, i povlači paralelu sa srpskom centralnom bankom.

“Oni se plaše da dodatno ne uspore privredu i da ne izazovu recesiju u koju je Amerika zvanično već ušla. Isti slučaj je i kod nas. Iz tog razloga NBS je u početku značajno dizala stopu za 50 baznih poena i došlo je do toga da inflacija opet nije zaustavljena. Nastavili su sa podizanjem, ali manje, za 25 baznih poena. Zato mislim da bi moglo da dođe do povećanja referentne kamatne stope na tri procenta. Dakle, za 25 baznih poena, ali da se ne bi odlučili da sada idu na 50 baznih poena ili više iz prostog razloga što mi, iako sada imamo relativno povoljne rezultate kada govorimo o makroekonomiji – i dalje izvoz raste, BDP je dva kvartala dobar (4,44 odsto), ali mi jednostavno tek treba da doživimo taj šok koji će biti posledica recesije u Evropi koja će se verovatno desiti”, ističe Stanić.

Prema njegovim rečima, iz tog razloga i Evropska unija vrlo oprezno diže referentnu kamatnu stopu i zbog toga je taj korak odlagala. Stanić smatra da mora da se sačeka da se stabilizuje tržište energenata da bi moglo da dođe do pada inflacije i ocenjuje da bi preterano korišćenje restriktivne monetarne politike samo dodatno usporilo privredu.

“Iz tog razloga mislim da će se Narodna banka Srbije pre odlučiti za neko srednje rešenje, a to je podizanje stope za 25 baznih poena”, dodaje naš sagovornik.

Inflacija smanjuje kupovnu moć, rast kamata dodatno snižava standard

Na pitanje na koji način će se ovo povećanje odraziti na privrednu aktivnost, potrošnju i građane, Stanić podvlači da je referentna kamatna stopa osnovna i ključna stopa koju prate i stope na komercijalne kredite.

“Dakle, ukoliko ona raste, rastu i stope na tržištu. Kada imate porast tih stopa onda se deo kapitala povlači iz planiranih investicija u štednju i ulaže se u hartije od vrednosti jer samim tim budu i veći prinosi na državne obveznice. Iz tog razloga dolazi do usporavanja privredne aktivnosti. Koliko može ona da utiče i ograniči porast kamatnih stopa na tržištu to je sada pitanje jer prosto ako pustimo tržišni mehanizam da funkcioniše vidimo da svakako te stope idu naviše”, kaže Stanić.

On podseća da dosta građana ima kredite sa varijabilnim stopama koje se menjaju usled promene kamatnih stopa, što se obično vezuje za situaciju u evrozoni i euribor.

Inflacija je već smanjila kupovnu moć stanovništva, sa druge strane tu je i porast kamatnih stopa koji dodatno opterećuju standard građana, koji moraju da izdvajaju više novca za otplatu kredita, a samim tim imaju manje za potrošnju, objašnjava naš sagovornik i ukazuje i na treću stvar koja bi mogla da se dogodi.

“Ako bi, recimo, došlo do povećanja referentnih stopa u Evropi, a kod nas se one zadržale na relativno niskom nivou, onda bi ulaganje stranaca u naše hartije od vrednosti bilo manje atraktivno zbog manjih prinosa. Onda bi dodatno moglo doći do seljenja kapitala iz Srbije, tačnije deviza, stranci bi povlačili kapital da bi uložili u evropske i američke obveznice i to bi moglo da utiče dodatno da depresijaciju dinara i onda imate trostruki udar na standard stanovništva – inflaciju, rast kamatnih stopa i depresijaciju domaće valute”, zaključuje pomoćnik direktora za analitiku Privredne komore Srbije Bojan Stanić.