Nedostatak dnevne svetlosti utiče na prodaju nekretnina i zdravlje ljudi

U Evropskoj uniji je prošle godine u stanovima bez dovoljno dnevnog svetla, odnosno u previše mračnim prostorima, živelo 5,9 odsto građana, objavio je Zavod za statistiku Evropske unije (Eurostat).

Dodaje se da dnevno svetlo u stanovima doprinosi poboljšanju zdravlja i blagostanja, kao i da može da pomogne u unapređenju energetske efikasnosti, jer smanjuje potrebu za veštačkim osvetljenjem. Upravo ovo potvrđuje za Biznis.rs i psiholog Žarko Trebješanin.

„Stručnjaci koji se bave psihologijom rada i ergonomijom (naukom koja se bavi dizajnom proizvoda tako da oni budu najbolje prilagođeni ljudskom telu) proučavaju sve te uslove. Opet, jasno je da ako ima malo dnevne svetlosti to utiče i na neke kognitivne sposobnosti, jer onda možete i da slabije opažate, otežano vam je mišljenje i, što je najvažnije, menjaju se emocije. Naravno, ne kod svih ljudi, ali oni koji su osetljiviji skloniji su da postanu bezvoljni. To je isto kao što vremenske prilike utiču na pojedince, pa vreme koje je mračno i oblačno dovodi u depresivno stanje, ali imate i ljude koji se bave svojim poslom i ne primećuju šta se dešava“, objašnjava naš sagovornik.

Osim na zdravlje ljudi, dnevna svetlost utiče i na tržište nekretnina. To potvrđuje iskustvo Mire Anušić iz agencije za nekretnine ‘Imovina’.

„Imamo te slučajeve, to su uglavnom stanovi u gradu, u novogradnji, gde su zgrade postavljene previše blizu jedna drugoj i građene su na malim, uskim placevima tako da stanovi u prizemlju i na prvom spratu nemaju dovoljno svetla. Mogu biti i kuće na placevima koji su se našli između velikih zgrada. Stare kuće među novim zgradama, to je problem po beogradskim naseljima gde su višespratnice izgrađene oko kuća koje su rađene po ranijim propisima – prizemlje, sprat i potkrovlje, i onda su im naravno zatvorili dnevnu svetlost i sunce. Stanovi koji su u prizemlju i na prvom spratu zaista se teško prodaju“, istakla je naša sagovornica.

Ona je dodala da se kupci prilikom kupovine stanova u izgradnji „zalete“ i kupe takve stanove, ali da ih nakon nekoliko godina prodaju.

„Kada vide kakav je život u tim stanovima – koliko malo svetla i sunca imaju, onda nailaze na drugi problem, da je takvu nekretninu jako teško prodati. Kupci ne žele stanove bez svetla i bez sunca“, naglasila je Anušić.

Inače, podaci Eurostata pokazuju da je više od 10 procenata ljudi koji žive u Španiji ocenilo prošle godine da je njihov stan previše mračan (10,6 odsto), što je najveći udeo zabeležen među državama članicama EU. Sledi Francuska sa udelom od 9,5 procenata, prema privremenim podacima, a zatim Malta (9,4 odsto) i Mađarska (7,7 procenata).

U istraživanju Eurostata se napominje da je, nasuprot tome, najmanji udeo građana koji su rekli da žive u mračnim stanovima zabeležen u Slovačkoj (2,6 odsto), Italiji (2,6 procenata – prema podacima iz 2019. godine), zatim na Kipru (2,8 odsto) i u Češkoj (3,1 procenat).