Solarni sistem od 5.700 evra dovoljan za prosečno domaćinstvo

Tema solarnih panela postala je sve prisutnija u javnosti otkako je donet novi zakon o obnovljivim izvorima energije, a ubrzo za njim i odobrene subvencije za postavljanje panela. Ipak, ova tema je i dalje nedovoljno poznata većini ljudi. Praksa firme koja se bavi upravo postavljanjem solarnih sistema pokazuje da za 5.700 evra jedno domaćinstvo može da pokrije svoje potrebe za električnom energijom.

„Prilikom odabira solarnih panela posmatra se ukupna godišnja potrošnja električne energije u jednom domaćinstvu i onda se na osnovu toga opredeljuje koliki je solarni sistem potreban. Na osnovu te potrošnje se uzima očekivani solarni sistem koji se montira, kako bi se što približnije poklopila ta potrošnja na godišnjem nivou, i to je egzaktan način na koji se određuje veličina potrebnog sistema“, objašnjava za Biznis.rs direktor firme za solarne panele Sunčica, Branko Živković.

Prema njegovim rečima, jedno domaćinstvo u proseku troši oko 6.000 kilovat časova (kWh) godišnje, a jedan takav sistem košta 5.700 evra.

„Ako domaćinstvo troši 6.000 kWh godišnje, što je oko 500 kWh mesečno i predstavlja otprilike standardnu potrošnju domaćinstva u Srbiji, na osnovu softverskih analiza se procenjuje da pet-kilovatni sistem može da proizvede tu količinu struje (u šta se uzima u obzir i lokacija na kojoj se nalazi kuća). Te očekivane količine proizvedene struje ne odstupaju mnogo za celu Srbiju i zna se da pet-kilovatni sistem proizvodi godišnje 6.000 kWh, dvanaestokilovatni sistem proizvodi 12.000 kWh, i tako dalje“, ističe naš sagovornik.

Onda je, kako kaže, samo bitno da se ta očekivana proizvodnja poklopi sa jačinom solarnog sistema, kako se ne bi prešla postojeća godišnja potrošnja.

„Ako se to, pak, učini i pređe postojeća godišnja potrošnja, taj višak koji ostane uzima Elektroprivreda Srbije (EPS), jer koliko znam svake godine će u aprilu biti anuliranje i ako niste potrošili višak prosto vam ga oduzimaju. Jedan pomenuti sistem solarnih panela košta 5.700 evra kompletno sa ugradnjom, dok jedan kilovat panela na krovu zauzima pet kvadratnih metara krovne površine. Dakle, pet puta pet – 25 metara kvadratnih“, navodi Živković.

Na pitanje da li se solarni paneli mogu postaviti i na zgradi, kaže da njegova firma nije do sada radila nijednu zgradu.

„To još uvek nismo uradili, jer nije bilo ni mogućnosti za tako nešto. Sada po novom zakonu nisam siguran da li mora više od 50 odsto stanara da se za to odluči, ali pretpostavljam da stambena zajednica mora da se složi i dogovori oko toga, kako bi se postavila solarna instalacija na zajednički krov, a onda je verovatno i pitanje koliko stanara u toj zajednici želi da ih instalira“, ističe naš sagovornik.

Kada je reč o vraćanju električne energije u elektrodistributivnu mrežu, Živković smatra da to nije nešto što je teško tehnički organizovati.

„To je nešto što je uvek bilo moguće tehnički, samo su potrebne procedure da se uspostave da biste mogli da vraćate električnu energiju u mrežu, jer ne možete samo da vratite viškove u mrežu i da se priključite kada hoćete. Moraju da postoje neka pravila – koji kvalitet struje možete da vraćate, a to iziskuje praćenje određenih procedura i posedovanje kvalitetne opreme koja to može da ispuni. Tako je novi zakon propisao šta je potrebno od opreme, sertifikata, licenci, kako biste mogli da sve to odradite i plasirate viškove struje nazad“, naglasio je direktor Sunčice.