NEIZVESNA TRANZICIJA VLASTI U SAD UGROŽAVA BERZE Ustavna kriza preti obezvređivanjem akcija

Berze su najpre tradicionalno dobro reagovale na izbor novog američkog predsednika, kao i na ohrabrujuće vesti o razvoju vakcine protiv korona virusa. Takođe, od Federalnih rezervi se očekuje da će nastaviti da pružaju veliku podršku tržištima na početku novog predsedavanja u vidu podsticajnih mera, ali zastoj u priznavanju rezultata predsedničkih izbora mogao bi uskoro da promeni raspoloženje na berzama.

Tranzicija američke predsedničke administracije zamrznuta je do daljeg. Direktorka opštih službi američke administracije (GSA) Emili Marfi (Emily Murphy) još nije potvrdila svojim potpisom početak procesa tranzicije predsednika. Marfi se zbog toga našla pod snažnim pritiskom dela medija uporedo sa zahtevima više demokratskih senatora koji od nje traže da bez odlaganja pokrene postupak tranzicije, pravdajući to pre svega razlozima nacionalne bezbednosti.

Bez potpisa Emili Marfi ne mogu se aktivirati novčana sredstva namenjena tranziciji (oko 10 miliona dolara), kao ni pristup nezvanično izabranog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) poverljivim dokumentima. Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe saopštila je da neće komunicirati sa Bajdenovim timom za tranziciju dok GSA ne odluči da je neupitno da je pobedio na izborima, prenosi NBC.

Tranziciju bi mogao da pokrene aktuelni predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump), ukoliko bi priznao da je poražen na izborima. Nakon toga bi GSA automatski pokrenula proceduru. Međutim, nema nagoveštaja da će Tramp priznati pobedu Bajdena, naprotiv očekuje se da će on pojačati borbu da dokaže izborne neregularnosti i svoju pobedu na izborima. Podsetimo, državni sekretar Majk Pompeo (Mike Pompeo) izjavio je da izbori još nisu odlučeni, kao i da će tranzicija do druge Trampove administracije biti glatka.

Zbog mnogih prigovora i na zahtev guvernera zvaničnici federalne države Džordžije saopštili su da će brojanje glasova biti ponovljeno. U toj državi prema medijskim izveštajima Bajden je pobedio sa oko 140.000 glasova više. „Budući da je razlika mala to nalaže ponovno ručno brojanje svih glasova u svim okruzima“, rekao je državni sekretar Džordžije Bred Rafensperger (Brad Raffensperger), prenosi Sky News. Brojanje će poćeti do kraja nedelje i trebalo bi da bude završeno do 20. novembra.

Tramp je u nizu objava na Twitteru ponovio tvrdnje da njegovim posmatračima na izbornim mestima u Pensilvaniji i Mičigenu nije bilo dozvoljen pristup brojanju glasova, zbog čega nisu izbrojane stotine hiljada glasova za njega. On je takođe istakao da se svi pitaju zašto su predizborne ankete bile tako neprecizne, kao i da su se pojavile nove informacije o glasovima pokojnika. Tramp je objavio i snimak na kojem se vide dvojica civila koji vade veliku količinu glasačkih listića iz poštanskog kontejnera i prepakuju ih u crne torbe, uz komentar: „Ovo su glasački listići! Da li je naša zemlja dotle došla?“

Kada je reč o ekonomskim pitanjima, New York Times ističe da izvršni direktori sa Wall Streeta priželjkuju da predsednička tranzicija što pre počne, dok investitori očekuju da će Bajdenova administracija ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije. Vrednost glavnih berzanskih indeksa blago je pala u četvrtak pre podne (CET). S&P 500 izgubio je 0,15 odsto, a Dow Jones 0,5 odsto vrednosti. Indeks tehnoloških kompanija Nasdaq dobio je 0,4 odsto na vrednosti, prenosi Investors.com.

Prema rečima analitičara televizije CNBC Džima Kramera (Jim Cramer) berze bi mogle da potonu ukoliko se izborna kriza bude nastavila. On je ocenio da bi zbog odbijanja Trampa da prizna Bajdenovu pobedu zemlja mogla ući u ustavnu krizu. „Nije ohrabrujuće što predsednik redovno tvituje da su izbori namešteni. Iz perspektive berzanskog tržišta to je problem“, jer bi moglo doći do rasprodaje akcija, naveo je Kramer.