Bavljenje skladištenjem unosno i u Srbiji i u Evropi

U Srbiji se skladištenjem bavi ukupno 186 firmi, čiji je ukupan prihod u 2021. godini bio veći od 36 milijardi dinara (36.081.619.000,00), pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall. Ova brojka nije se previše menjala ni dve godine ranije, pa su tako u 2020. godini prihodi preduzeća u ovoj delatnosti iznosili 35,8 milijardi dinara (35.809.878.000,00), a u 2019. godini skoro 36,5 milijardi (36.486.666.000,00).

Iz navedenih podataka da se zaključiti da ova delatnost nije bila previše pogođena pandemijom korona virusa, s obzirom na to da su prihodi iz godine u godinu minimalno varirali. Stručnjaci tvrde da ulaganja u ovom sektoru nisu tako velika kao prilikom gradnje nekih drugih vrsta nekretnina, a da se investicija relativno brzo isplati, te da oni koji se odluče na bavljenje ovim biznisom mogu da računaju na solidnu zaradu.

O dobroj perspektivi ove delatnosti govori i podatak da gotovo 90 odsto zakupaca širom Evrope očekuje da će im u naredne tri godine biti potrebno isto ili više skladišnog prostora kao i dosad. Savills European Real Estate Logistics Census uradio je veliku analizu, koju prenosi Pluton Logistics, i ona pokazuje da više zaliha, diversifikacija baze dobavljača, kao i dalja ulaganja u sisteme automatizacije ostaju prioriteti.

U ovoj analizi naglašeno je da su kompanije sve više svesne hitne potrebe da osiguraju svoje lance snabdevanja, i to ne samo trenutno, već i dugoročno. Navodi se i da je rešavanje ovih izazova prioritet za zakupce.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, na prvom mestu liste najuspešnijih kompanija u 2021. godini koje se bave skladištenjem (sa više od 10 zaposlenih), nalazi se Podzemno skladište gasa Banatski Dvor.

Ovo preduzeće zabeležilo je prošle godine neto dobit veću od 511 miliona dinara (511.236.000,00), a osim specifične sirovine koju skladišti izdvaja se i po tome što se nalazi u većinskom vlasništvu ruskog Gazprom Eksporta (51 procenat). Manjinski vlasnik je država Srbija, odnosno Javno preduzeće Srbijagas (49 odsto).

Ukupni prihodi ove kompanije bili su veći od 1,9 milijardi dinara, a prošle godine je imala 56 zaposlenih.

Kompanije sa najvećom dobiti – Delatnost Skladištenje (više od 10 zaposlenih)
Kompanija	Sedište	Neto dobit u 2021. godini (u dinarima)	Broj zaposlenih
PSG Banatski Dvor	Novi Sad	511.236.000	56
Repro market	Beograd	88.413.000	41
Slobodna zona Pirot	Pirot	53.562.000	44
HBT logistika	Beograd (Zemun)	43.492.000	81
Kozara	Čestereg	31.369.000	12
Cold-storage	Subotica	31.311.000	20
Viterra Granolis	Novi Sad	21.301.000	20
Aciko-komerc	Kovanluk	18.011.000	49
Eko-Dunav	Barič	13.707.000	20
Interšped skladište	Subotica	11.317.000	19
Slobodna carinska Zona Novi Sad	Novi Sad	10.620.000	61

Druga na listi je kompanija Repro market, čija je osnovna delatnost uvoz i distribucija poznatih brendova inostranih kompanija na tržište Srbije, Crne gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Njeni ukupni prihodi 2021. godine dostigli su skoro 1,2 milijarde dinara, dok je neto dobit bila veća od 88 miliona dinara.

Slobodna zona Pirot je treća kompanija na listi i njeni ukupni prihodi su prošle godine bili veći od 544 miliona dinara, dok je neto dobit iznosila skoro 54 miliona dinara. Ovde su lane bila zaposlena 44 radnika.

Na listi kompanija sa najvećom dobiti našlo se i Interšped skladište iz Subotice. Kako je za Biznis.rs objasnio Nikola Dmitrović iz ove kompanije, za skladištenje robe potrebna su rešenja raznih nadležnih službi za pojedine vrste proizvoda, rešenje carinarnice o registraciji prostora, kao i logistika za obavljanje posla skladištenja i manipulacije robom.

„Za svaku delatnost uvek ima prostora za dodatni razvoj, pa tako i za skladištenje, iako se sve više razne firme koje se bave uvozom ili izvozom robe opredeljuju za svoja privatna skladišta. Na taj način smanjuju mogućnost za širenje kapaciteta onih koji se bave isključivo ovom delatnošću“, istakao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, za klijente kojima je potrebno skladištenje važno je da pružalac usluge poseduje resurse za određenu robu, da bi ona bila adekvatno istovarena, smeštena i na kraju adekvatno utovarena, odnosno otpremljena.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je Interšped skladište iz Subotice u prošloj godini imalo ukupne prihode od oko 75 miliona dinara, neto dobit oko 11,3 miliona dinara, kao i 19 zaposlenih.

Klijentima najvažnija fleksibilna dužina zakupa

Direktorka kompanije Cold Storage iz Subotice Ljiljana Milović navela je za Biznis.rs da je za uspešno bavljenje skladištenjem robe u hladnjači potrebna pre svega dobra lokacija.

„Hladnjača mora biti povezana dobrim putnim prilazima, uz blizinu prozvodnje voća, povrća, mesnih industrija i slično. Poslednjih godina je narastao broj hladnjača, jer su mnogi poljoprivredni proizvođači izgradili manje ili malo veće objekte za svoje potrebe. Hladnjače koje se bave isključivo lagerom tuđe robe, a nemaju svoju proizvodnju, uglavnom se pune od viškova raznih proizvođača. U zavisnosti od roda i prodaje vlasnika zavisi i koliko će biti popunjenost hladnjača koje pružaju samo uslugu čuvanja“, obrazložila je naša sagovornica.

Ona je istakla da klijenti vode računa prvenstveno o načinu čuvanja, zbog ispravnosti proizvoda koji su inače za ljudsku upotrebu. Moraju se, kako kaže, posedovati razni sertifikati koji garantuju zdravstvenu ispravnost robe koja je poverena na čuvanje.

„Takođe im je važno radno vreme i koliko izlazite u susret njihovim potrebama prilikom donošenja, ali i odnošenja robe. Većini klijenata je važan i lični odnos i međusobno uvažavanje. Ovaj vid posla nema uporište u nekom planiranju jer je velika zavisnost od samih prinosa, od prodaje ili izvoza, gde i sami proizvođači svake godine imaju problema“, zaključila je Milović.

U Savills publikaciji, čiju je analizu preneo Pluton Logistics, navodi se da su ispitanici upitani da rangiraju važnost određenih karakteristika skladišta. Vodeći odgovori bili su da je najvažnija fleksibilna dužina zakupa (47 odsto), a zatim pristupačnost (40) i dostupnost lokalne radne snage (32 odsto).

Dodaje se da je, kao i prošle godine, visoko rangirana i održivost – uključujući snabdevanje energijom. Imajući u vidu aktuelne energetske izazove očekuje se da bi ona mogla da postane još značajnija, jer će kompanije težiti uštedama.