Trgovci nekretninama prošle godine ostvarili prihod od 6,5 milijardi dinara

Tržište nekretnina u Srbiji u poslednje tri godine beleži konstantan rast. Uprkos kratkotrajnom zatišju u vreme zatvaranja tokom pandemije korona virusa i nestabilnim geopolitičkim okolnostima, utisak je da ovaj sektor privrede ne miruje. Iako su kupci zbog rastuće inflacije oprezniji prilikom velikih ulaganja, evidentno je da cene ne padaju, a prihodi firmi koje se bave nekretninama nastavljaju da se povećavaju.

Kako pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall, posredovanjem u kupovini, prodaji i iznajmljivanju nekretnina, kao i konsultantskim aktivnostima i uslugama procene za naknadu, u Srbiji se ukupno bavi 1.367 firmi, među kojima je 792 preduzetnika. Svi oni su tokom prošle godine ostvarili ukupan prihod od 6,5 milijardi dinara, što znači da su zabeležili rast veći od 25 odsto u odnosu na dve prethodne godine.

Konkretno, prihodi firmi čija je pretežna delatnost „agencija za nekretnine“ u 2019. godini, pre Covid krize, iznosili su 5,1 milijardu dinara, dok su u udarnoj godini pandemije (2020) prihodovale 5,2 milijarde dinara.

Kada se pogleda struktura ovih preduzeća prema ostvarenom profitu, uzimajući u obzir samo ona koja zapošljavaju više od deset ljudi, evidentno je da je reč o velikim igračima na tržištu. Prvi na listi je CBS International d.o.o Beograd, jedan od regionalnih lidera koji već dve decenije posluje u Srbiji, a koji je tokom 2021. godine ostvario dobit od 235 miliona dinara. To je više nego duplo bolji rezultat u odnosu na 2020. godinu, kada je dobit iznosila 106,5 miliona. Porasli su i ukupni prihodi, sa 650 na 972 miliona dinara.

Druga firma prema ostvarenom profitu je CBRE d.o.o. koja je zaradila 71 milion dinara u prošloj godini. To je nešto slabiji rezultat nego u 2020, ali su zato ukupni prihodi porasli sa 540 na 570 miliona dinara. Ova firma posluje u okviru grupe CBRE SEE, a svoje kancelarije ima u osam zemalja jugoistočne Evrope.

Treća kompanija prema ostvarenoj dobiti sa domaćim kapitalom je NS Group nekretnine d.o.o. iz Novog Sada, koja ima 150 zaposlenih, a tokom prošle godine je zaradila više od 24 miliona dinara. To je značajan rast u odnosu na pandemijsku 2020. kada je zabeležila minus i čak tri puta bolje od rezultata iz 2019. godine.

Najuspešnija preduzeća po dobiti u 2021. godini – Delatnost agencija za nekretnine
Naziv kompanije	Neto dobit (u dinarima)	Ukupni prihodi (u dinarima)
CBS INTERNATIONAL DOO BEOGRAD	235.074.000	972.965.000
CBRE d.o.o.	71.366.000	570.105.000
NS-GROUP NEKRETNINE DOO	24.596.000	152.136.000
Atrium Property Services d.o.o.	22.332.000	500.319.000
UZUS DOO BEOGRAD	8.082.000	103.191.000
CORESIDE DOO BEOGRAD	8.012.000	65.009.000
CITY EXPERT GLOBAL D.O.O.	7.580.000	166.452.000
CENZAR DOO SUBOTICA	6.152.000	128.237.000

Komentarišući aktuelnu situaciju na tržištu i poslovanje u otežavajućim pandemijskim okolnostima, poznavaoci prilika na tržištu nepokretnosti saglasni su da je jedan od najvažnijih faktora bila digitalizacija i preusmeravanje kapaciteta na nove okolnosti. Oni koji su uspeli svoje poslovanje da organizuju na taj način opstali su na tržištu i uspešno prevazišli krizu.

“Mi smo spremno dočekali period korona virusa jer je veliki broj naših poslovnih centara već funkcionisao online, što je bilo presudno u periodu Covida. Kada je došlo do zatvaranja, bilo je jasno koliko samo tržište nekretnina nije digitalno pismeno i koliko vuče neke pređašnje korene jer je i dalje u takvim modelima poslovanja pokazivalo određenu vrstu rigidnosti”, kaže u razgovoru za Biznis.rs izvršni direktor agencije za nekretnine City Expert Miloš Mitić.

Tokom pandemije se dosta toga promenilo, podvlači Mitić i dodaje da je Katastar, kao ključna institucija koja okuplja sve važne podatke za samo tržište nekretnina i poslovanje agencija, postao digitalno pristupačniji.

“Do listova nepokretnosti koji su bitni za svaki kupoprodajni posao mogli ste da dođete digitalnim putem. Danas već kompletne podatke o kretanju na tržištu i analitiku možete pronaći u kvartalnim i godišnjim izveštajima katastra, tako da je on postao servis koji prati digitalne trendove”, ističe naš sagovornik i dodaje da je time napravljen značajan korak u samom digitalnom opismenjavanju tržišta.

Znake oporavka tržište nekretnina je pokazalo već mesec-dva posle zatvaranja usled pandemije, kada se u potpunosti podiglo, a ekspanzivan rast trajao je sve do marta ove godine.

“Od marta do danas definitivno se pokazuju neki znaci stagnacije, koji su i dalje nedovoljni da bi cene krenule da padaju, tako da su još uvek na dosta visokom nivou. Ne može se reći da je tržište stalo, ali je celokupna inflacija, koja je posledica ne samo rata u Ukrajini, već i Covida-19, kao i stanje sa ključnim resursima u Evropi i svetu, ali i reakcije centralnih banaka i podizanje kamatnih stopa dovelo kreditne kupce u grč”, ističe Miloš Mitić.

Prema njegovim rečima, tržište normalno funkcioniše, ali se oseća određeni pad potražnje kreditnih kupaca, pre svega u starogradnji.

“Reč je o ljudima koji sakupljaju za učešće i nisu spremni da rizikuju jer im kamata u narednom periodu može značajno porasti, što bi na njihova realna mesečna primanja dosta uticalo”, dodaje.

S druge strane, kako napominje naš sagovornik, inflacija je uticala i na to da nekretnine, čije su cene rasle iz godine u godinu, postanu dobar način za investiranje – kako zbog brzine povrata, tako i zbog svoje likvidnosti jer je nekretnina mogla da se proda u bilo kom trenutku i da se na taj način “izvuče” novac.

“U ovim trenucima velike inflacije ljudi u Srbiji se vrlo lako okreću ulaganju u nekretnine, tako da se nivo keš kupaca još više povećao. Tačnije, povećao se broj onih investicionih kupaca koji bi da sačuvaju i uvećaju vrednost svog novca”, kaže Mitić.

Nekome je kriza šansa, a nekome problem

Dragan Rabatić, izvršni direktor agencije “Solis nekretnine” iz Novog Sada u razgovoru za Biznis.rs ističe da posrednicima koji se finansiraju iz realnih izvora ide na ruku povećanje cena nekretnina.

“Procenat koji mi naplaćujemo na osnovu posredovanja sa povećanjem cena nekretnina raste u nominalnom iznosu. Tri odsto pre tri godine i danas nije isto jer je garsonjera nekada bila 30.000 evra, a sada je 70.000”, kaže Rabatić.

Komentarišući poslovanje agencija u prethodne tri godine on kaže da su se brzo prilagodili i uskladili celokupan sistem koji su razvili pre korone, pa iako je za većinu agencija rad od kuće nezamisliv, njihovi agenti su na raspolaganju imali kompletne digitalne baze, koje su im omogućile da rade na isti način kao iz kancelarije.

“Nekome je kriza šansa, a nekome problem. Mi smo uvećali broj agenata i očekujemo da će taj broj biti veći kako se tržište bude razvijalo. Naravno, iako su zarade povećane, sve zavisi od toga ko koliki učinak ima”, podvlači Rabatić i dodaje da posrednicima ne odgovara nestabilnost cena, jer tada ulazi nelojalna konkurencija koja nije vična poslu i pravi pometnju na tržištu.