NEMA NAZNAKA ZA TREĆI MORATORIJUM Zastoj u otplati ističe 30. septembra, UBS poziva klijente banaka na oprez

Drugi moratorijum, koji je obuhvatio zastoj u otplati kredita u avgustu i septembru, ističe 30. septembra, a banke će klijentima ponaosob predložiti plan otplate.

Ko po isteku drugog moratorijuma ne zatraži od banke neku od posebno ponuđenih opcija automatski pristaje na plan otplate koji mu je banka predložila i dostavila.

„To će dobiti mejlom ili pismom, i trebalo bi pažljivo da pročitaju. Ako postoji bilo kakva nejasnoća, neka se jave bankaru da im pojasni. Klijent ima rok od sedam dana da se opredeli za neku od dve alternativne opcije i o tome obavesti banku, a ako to ne učini znači da je prihvatio plan otplate koji je banka predložila„, kazao je za Tanjug generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

Osnovni model koji banke predlažu jeste da se kamata nastala u prethodnom periodu raspodeli na ostatak duga, čija otplata će biti produžena za period trajanja moratorijuma na otplatu.

Generalni sekretar UBS je podsetio da su se na kraju prvog moratorijuma, koji je obuhvatio zastoj u otplati u aprilu, maju i junu, ljudi uglavnom opredeljivali da prihvate plan otplate koji je banka ponudila, a da se tek manji broj opredelio za druge dve opcije.

„Za sada nema naznaka za treći moratorijum. Cilj prvog i drugog moratorujuma bio je da se održi tekuća likvidnost i to je postignuto. To vidimo i kroz stabilnost kursa, stabilnost i rast štednje i rast kreditne aktivnosti. Za sada nema indikatora da bi možda mogao da se pojavi i moratorijum tri, ali hajde da sačekamo, ta odluka nije na bankama, one su tu da daju podršku privredi i građanima„, kazao je Vasić.

Pored osnovne ponude postoje i dve dodatne za plaćanje obaveza posle prestanka moratorijum. Prva podrazumeva da se odjednom plate zaostale rate sa kamatom i nastavi otplata prema dosadašnjem planu, dok je druga da plate samo kamatu, a da rok otplate kredita produže za broj rata za koje je važio moratorijum.

Drugi moratorijum koji je trajao dva meseca prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća, a ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi gotovo milijardu evra.