Nemačka i Francuska delovale kratkoročno, Italija i Španija na duži rok

Fiskalni odgovor na zdravstvenu krizu u najvećim zemljama evrozone bio je brz, značajan i višestran. Hitne mere za ublažavanje recesivnog šoka i olakšavanje ekonomskog oporavka uz pakete za oporavak otvaraju mogućnost za budući rast. Postoje, međutim, razlike između zemalja u pogledu suma i raspodele mera.

Prema analizi francuske međunarodne banke BNP Paribas, fiskalni odgovor Nemačke, Francuske, Italije i Španije na krizu izazvanu pandemijom Covid-19 bio je izuzetno snažan. Hitne mere dopunjene su planovima oporavka i podsticanjem ekonomskog rasta na duži rok. Kada je reč o hitnim merama, vlade četiri pomenute zemlje reagovale su slično, ali sa različitim budžetima i raspodelom.

Kada su u pitanju planovi oporavka te su razlike još očiglednije. Nemačka i Francuska najavile su planove od 130, odnosno 100 milijardi evra do kraja 2021. i 2022. godine. Italija i Španija izradile su planove na duži rok, do 2027. odnosno 2026. godine. Italijanski plan je vredan 224 milijarde evra, a španski 140 milijardi evra.

Uprkos ovim razlikama, planovi se zasnivaju na ista četiri stuba (životna sredina, konkurentnost, kohezija i zdravlje) u skladu sa evropskim oporavkom i Instrumentom otpornosti. Italija je uložila najveći napor u upotrebi mera i garancija likvidnosti u iznosu 71 odsto BDP, zatim sledi Nemačka sa 47 odsto, Španija sa 31 odsto i Francuska sa 26 procenata.

Nemačka, Francuska i Italija pribegle su većoj upotrebi mera i garancija likvidnosti, dok se Španija fokusirala na fiskalne mere. Kratkoročne fiskalne mere su u proseku opredeljenje ravnomerno između preduzeća i domaćinstava. Da bi podstakle oporavak, Italija i Španija favorizovale su dugoročne mere, a Nemačka i Francuska fokusirale su se na kraći rok.

U sve četiri zemlje udeo posvećen životnoj sredini je najveći, a raspodela između životne sredine, konkurentnosti i kohezije najravnopravnija je u Francuskoj. Nemačka se izdvaja veličinom svog programa konkurentnosti i relativno malom veličinom kohezionog budžeta.

U Španiji ova dva područja dobila su podjednak tretman. U Italiji je izdvojeno više za koheziju nego za konkurentnost. Ulaganje u zdravstveni sektor predstavlja neznatan udeo dugoročnih mera u Nemačkoj i Španiji, kao i relativno mali udeo u Francuskoj i Italiji.