Nemačka na putu da uloži 3,5 odsto BDP-a u odbranu do 2032.

Nemačka izdvajanja za odbranu će svake godine rasti za 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, najavio je ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius).

Sa 2,1 odsto BDP-a prošle godine ulaganja do 2032. mogu da dostignu 3,5 odsto, rekao je Pistorijus u utorak na marginama ministarskog sastanka u Briselu, prenela je agencija DPA.

To se poklapa sa ciljem koji je za klasične izdatke za odbranu predložio generalni sekretar NATO Mark Rute (Rutte).

Još 1,5 odsto, prema zamisli Rutea, treba izdvajati za infrastrukturu koja koristi vojsci, na primer za pruge, mostove koji mogu da izdrže tenkove i za širenje luka.

Nemačka barem delom ove ciljeve može dostići posebnim fondom do 500 milijardi evra koji je vlada usvojila ranije ove godine.

Pistorijus je, govoreći o dugoročnom cilju NATO da zemlje članice izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu, rekao da se to ne može dostići za godinu dana.

Reč je o tome da se unutar NATO dostignu ciljevi vojne sposobnosti, objasnio je socijaldemokratski ministar.

Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (Johann Vadephul), član demohrišćana kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz), prošle nedelje je na sastanku NATO u Turskoj stao iza zahteva američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da se ide na pet odsto.

Pistorijus nije želeo da komentariše izjavu kolege. Novi cilj NATO od 3,5 odsto za klasičnu odbranu i 1,5 odsto za infrastrukturu treba da se zvanično postavi na samitu u Hagu sledećeg meseca.

Svaki dodatni procentni poen za Nemačku će značiti 45 milijardi evra više za odbranu, rekao je kancelar Merc. Da se dođe do pet odsto BDP-a, sada bi bilo potrebno 225 milijardi evra godišnje.