Od profesionalnih propusta nezaštićeni korisnici usluga, ali i zaposleni

Često se dešava da građani od propusta lekara, arhitekata, advokata ili nekih drugih pružalaca usluga nemaju nikakvu zaštitu. Podvrsta osiguranja koje je u Srbiji tek u razvoju i koja može pružiti zaštitu klijentima je osiguranje od profesionalnih rizika.

Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu dr Nataša Petrović Tomić za Biznis.rs objašnjava da je osiguranje od profesionalnih rizika podvrsta osiguranja od odgovornosti kojim se zaštita pruža licima koja se bave intelektualnim (slobodnim) profesijama.

„Profesionalni rizik se može definisati kao rizik (ili opasnost) od podnošenja odštetnih zahteva nezadovoljnih klijenata i/ili trećih lica za pruženu profesionalnu uslugu. Osiguranje od profesionalne odgovornosti je, dakle, deo pravne regulative određenih profesija. Danas je opšte mesto biti osiguran ako je reč o profesionalnom pružanju intelektualnih usluga. Međutim, relativno kasni razvoj ove vrste osiguranja i skorašnja ekspanzija profesionalne odgovornosti doveli su do toga da u ovoj vrsti poslova osiguranja nema posebnih i prirodi posla prilagođenih principa i standarda, već se primenjuju opšti principi karakteristični za osiguranje od odgovornosti“, navodi dr Nataša Petrović Tomić.

Osiguranje od profesionalne odgovornosti koje građanima pruža zaštitu od propusta i grešaka lekara, advokata, arhitekata, posrednika u osiguranju, revizora, stečajnih upravnika, direktora korporacija i pripadnika drugih profesija, u evropskim zemljama i SAD dugo je sastavni deo poslovnog života. Za razliku od njih, ovo osiguranje kod nas tek počinje da se razvija.

„Procena zakonodavca je da zaštita potencijalno oštećenih lica, odnosno onih koja koriste usluge različitih profesionalaca – može biti efikasna samo ako se osiguranje od profesionalnih rizika reguliše kao obavezno. Rizik odgovornosti je od početka dvadesetog veka postao jedan od najfrekventnijih rizika, koji kreira značajan stepen materijalne nesigurnosti. Kultura kompenzacije se može objasniti formulacijom da svako traži priliku da ostvari neku naknadu koja čini sve pružaoce usluga izloženim potencijalno velikoj odgovornosti“, kaže Petrović Tomić.

Kako je u Srbiji razvijen ovaj vid osiguranja?

Aktuelni zakonski okvir u Srbiji itekako utiče na razvoj i modalitete osiguranja od odgovornosti.

„Konstituisanjem stepena odgovornosti za različite profesije regulatorni okvir igra odlučujuću ulogu u definisanju odnosno kvantifikovanju štete koju treba obuhvatiti osiguranjem. O tome koliko se pod uticajem koncepta profesionalne odgovornosti promenilo osiguranje od odgovornosti govori podatak da ono danas obuhvata ne samo deliktnu, već i ugovornu odgovornost“, naglašava profesorka dr Nataša Petrović Tomić.

Ona smatra da se ugovorna profesionalna odgovornost širi takvom brzinom da su određene profesije opstale najviše zahvaljujući osiguranju, kao i da ova vrsta osiguranja u Srbiji nije dovoljno razvijena.

Za to postoji nekoliko razloga:

1) Neefikasno sudstvo

2) Nepodsticajan regulatorni okvir

3) Nerazvijeno tržište osiguranja

4) Nepostojanje svesti o odgovornosti za greške koje mogu nastati vršenjem delatnosti

5) Nerazvijena svest građana o tome da neuspešno pružanje usluga treba sankcionisati podnošenjem tužbenog zahteva za naknadu štete pretrpljene usled toga  

Naša sagovornica je mišljenja da je jedan od ključnih nedostataka to da je Zakonodavac samo u naznakama i vrlo površno regulisao osiguranje od profesionalne odgovornosti.  

„Zato se zalažemo da se donesu novi modeli ovog osiguranja. Ključno je da se ponudi paket pokrića rizika profesionalne odgovornosti koji će delovati podsticajno na obavljanje brojnih profesija i u isto vreme štititi korisnike njihovih usluga“, kaže dr Nataša Petrović Tomić i dodaje da bi najznačajnije odredbe bile sledeće:

• Iz razloga obezbeđenja jednoobrazne primene ovog osiguranja i kontinuirane osiguravajuće zaštite, izvršenje obaveze zaključenja ugovora treba poveriti profesionalnim komorama (kao što je to učinjeno Zakonom o advokaturi)

• Momenat izvršenja ove obaveze treba vezati za početak, odnosno nastavak bavljenja profesijom

• Budući da će ugovor zaključivati komora, u obzir dolazi primena pravila kolektivnih i ugovora u korist trećih lica

• Krug oštećenih lica treba odrediti široko, tj. svim potencijalno oštećenim licima treba omogućiti da se koriste osiguravajućom zaštitom

• Osiguranje treba da pokriva građanskopravnu odgovornost profesionalaca za štetu koju obavljanjem delatnosti prouzrokuje trećim licima

• Osiguranje treba da pokriva samo čisto imovinske štete, dok uz plaćanje dodatne premije treba pružiti i mogućnost dobijanja dodatnog pokrića

• Pokrićem treba da bude obuhvaćena i odgovornost svih lica zaposlenih u kancelariji, odnosno odgovornost lica za koja profesionalac odgovara

„Takođe, pri zakonskom regulisanju osiguranja od profesionalnih rizka, osigurani slučaj treba definisati kao propust prilikom pružanja usluga (činjenje ili nečinjenje). Minimalnu sumu osiguranja po zakonu treba da propiše komora, i to kako po osiguranom slučaju, tako i po godini osiguranja. Mišljenja smo i da isključene štete treba odrediti što uže, tj. na način da se ne kompromituje osiguravajuća zaštita“, zaključuje profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Nataša Petrović Tomić.