Šta sve možete isplatiti radnicima, a da ne platite porez?

Iako svi oni koji započinju svoj biznis imaju mnogo obaveza koje treba novčano namiriti, pogotovo ako je firma veća pa imaju i više zaposlenih, ipak postoje i neke olakšice u vidu neoporezivog dela zarade koji poslodavci mogu isplatiti svojim zaposlenima.

Tako se, na primer, ne plaća porez na primanja zaposlenog po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada i to do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 4.040 dinara mesečno.

Poreza su oslobođene i dnevnice za službeno putovanje u zemlji – do 2.425 dinara po osnovu cele dnevnice. Takođe, porez se ne plaća ni za službeno putovanje u inostranstvo, najviše do 50 evra dnevno. Za utvrđivanje poreza na zarade po osnovu dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, primanja iznad neoporezivog iznosa od 50 evra konvertuju se u dinarski iznos po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna troškova.

Poreski savetnik Đerđ Pap za Biznis.rs kaže da se neoporezivim delom zarade tretiraju i naknade prevoza na službenom putovanju u inostranstvu.

“Kada zaposleni koristi svoje vozilo za službeni put, ili druge poslovne svrhe ima pravo da u okviru naknade troškova do iznosa od 7.071 dinar ne plati porez”, naglašava Pap.

Naš sagovornik navodi da su poslodavci u još nekoliko slučajeva oslobođeni plaćanja poreza na osnovu Zakona o porezu na dohodak građana, ali da za svaku isplatu postoji određen limit:

1. Za solidarnu pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice – do 40.399 dinara

2. Ako poslodavac deci zaposlenih starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića – isplati do 10.100 dinara godišnje po jednom detetu

3. Jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad – do 20.198 dinara godišnje

4. Pomoći u slučaju smrti člana porodice zaposlenog – do 70.696 dinara

Zaradom se u smislu Zakona o radu ne smatraju ni sledeća primanja:  

• Novčana pomoć koja služi za lečenje zaposlenog u zemlji ili inostranstvu, u visini stvarnih troškova lečenja, dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je lečenje izvršila, kao i dokumentovani troškovi prevoza i smeštaja za potrebe lečenja tog lica

• Solidarna pomoć za slučaj rođenja deteta do visine prosečne zarade isplaćene u Republici Srbiji

• Dnevna naknada koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vršenjem službe, saglasno propisima koji uređuju Vojsku Srbije

• Naknade troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu

• Otpremnine pri odlasku u penziju

Kada je reč o akcijama i davanju udela u preduzeću zaposlenom (bez naknade ili po povlašćenoj ceni), to takođe po Zakonu ne spada u oporezivi deo zarade.

“Ali ukoliko zaposleni otuđi sopstvene akcije pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja udelom u firmi, takve sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog u momentu otuđenja. U slučaju da poslodavac ili povezano lice poslodavca otkupe od zaposlenog sopstvene akcije, te sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog u momentu otkupa”, objašnjava Pap.

Plaćanje poreza i doprinosa oslobođene su zarade osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Ugovor o stipendiji vlasnik firme može sklopiti sa studentom kojeg planira da zaposli. Tada mesečni neoporezivi deo stipendije iznosi 30.967 dinara.

“Poslodavci takođe namete neće plaćati ni za premiju za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, ali ni za penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog. U oba slučaja ukupan iznos koji može biti predmet oslobođenja ne može biti veći od 6.062 dinara mesečno”, zaključuje poreski savetnik Đerđ Pap.