Opstanak srpske privrede zavisiće umnogome od cene energenata

Jelica Putniković je novinarka, osnivač i urednica portala Energija Balkana. Specijalizovala se za teme iz ekonomije, posebno oblasti energetike i zaštite životne sredine i održivi razvoj. Bila je i urednica ekonomske rubrike u Balkan magazinu, a njene članke objavljuje i Nedeljnik NIN. Takođe, bila je redovan saradnik ekonomskog nedeljnika Ekonomist, mesečnika EuMarket, CORD, Prestup i JAT Review.

Pisala je i za Reporter i UNO Revue, ali i za specijalizovane časopise Caffe&Bar (ugostiteljstvo) i Market (trgovina).

Koleginicu Jelicu Putniković pitali smo kakva su njena predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

Šta očekujete do kraja 2022. godine u ekonomskom smislu?

– Opstanak, odnosno funkcionisanje srpske privrede, kao i uostalom privrede u celoj Evropi i svetu, zavisiće umnogome od cene energenata i od toga kako će se prevazići nova zahuktala inflacija koja preti da se pretvori u recesiju. Zato je zapravo veoma teško prognozirati. Ne treba biti pesimista, ali mislim da nas čekaju teški meseci.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod koijm uslovima?

– Ja sam u suštini protivnik kredita i kad god sam to činila uzimala sam keš kredit sa što kraćim rokom otplate, kako ne bih imala te propratne negativne pojave što se tiče kamata ili promene nekih uslova vraćanja. Ako neko baš mora da podiže kredit, neka dobro razmisli da li mu je to baš sada neophodno i u kom iznosu, kao i koliko će to uticati na njegov budući standard.

Koji je trenutno najbolji način (i valuta) za štednju – banke, investicije, nekretnine…?

– Kako su nekretnine kod nas enormno poskupele, stanovi pre svega, ali i građevinsko zemljište (znamo da se cena placeva, pogotovo u nekim turističkim zonama, vinula u nebesa), to sada deluje kao jedna dobra investicija. Međutim, mislim da su te cene i stanova i nekretnina uopšte prenaduvane, pa je pitanje da li će, kada sve ovo prođe, ljudi koji sada plate recimo 3.000 evra za kvadrat u Beogradu moći sutra da ga prodaju po toj ceni, jer mi zapravo nemamo prave ekonomske analize po pitanju nekretnina. Iako svi kažu da je bolje štedeti u nekretninama nego u kešu, postavlja se pitanje da li vam ta nekretnina treba.

Ko ima novac i ko ima da uloži svakako mu se isplati da kupi neki stan da ga izdaje i da onda tako ostvaruje neki prihod za sebe. Ako već ne raspolaže tako velikim iznosom ne bi trebalo da se zadužuje kako bi kupovao nekretninu, već možda da štedi. Treba se dobro raspitati i napraviti dobru analizu, ali mislim da se i dalje više isplati štednja u dinarima.

U kom pravcu očekujete da će se kretati tržište rada? Da li poslodavce čeka pritisak zaposlenih zbog aktuelne rastuće inflacije ili će se radnici truditi da sačuvaju posao „po svaku cenu“?

– Mi imamo jednu prekretnicu u ekonomiji, posebno u tržišnoj ekonomiji, onoj slobodnoj tržišnoj ekonomiji koju su zagovarali poštovaoci liberalnog tržišta, pa i liberalnog tržišta rada. Nažalost, mi imamo Zakon o radu koji ne štiti mnogo radnike. Imali smo nedavno više situacija u kojima je država morala da se ponaša kao zaštitnik radnika jer su poslodavci jednostavno gledali samo svoj interes i odlazili iz Srbije ostavljajući te ljude na cedilu.

Mislim da bi u našoj zemlji trebalo da se promeni Zakon o radu i da se napravi jedan propis koji će da štiti radnika, da njegov interes bude ravnopravan sa poslodavcima i da se ne dešava, kao što se često događalo, da neke firme, posebno inostrane, ne dozvoljavaju svojim zaposlenima da se udružuju u sindikate. Jer, sindikat bi u Srbiji morao da shvati da je on tu da brine o pravima radnika, a ne da vodi neke velike državne ekonomske politike.

Kako ćete se grejati naredne zime?

– Mi se u kući grejemo na gas i nadam se da će ovo što će stizati preko Turskog toka, preko Bugarske, nastaviti da stiže i u zimskim mesecima. Nadam se da će Bugarska održati obećanje da neće zaustaviti tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije ka Srbiji, Bosni i Hercegovini i Mađarskog, i naravno da će skladišta zakupljena u Mađarskoj i Banatski Dvor u Srbiji biti napunjena bar toliko da imamo dovoljno gasa u Srbiji za individualna grejanja, za gradske toplane i za onaj deo industrije koji je neophodan. Pre svega za prehrambenu prerađivačku industriju, da jednostavno država ne bi imala velikih problema.