Osnivači H&M-a grupišu vlasništvo, možda povuku kompaniju s berze

Hennes & Mauritz AB, maloprodajni lanac brze mode koji je kotiran na švedskoj berzi od 1974. godine, postepeno se približava mogućnosti da bude delistiran jer se grupiše privatno vlasništvo.

Osnivačka porodica intenzivirala je kupovinu H&M akcija, potrošivši više od 63 milijarde švedskih kruna (6,6 milijardi dolara) od 2016. godine, što je podstaklo spekulacije da bi kompanija iz Stokholma mogla biti povučena sa berze — uprkos negiranjima članova porodice.

Porodica Person (Persson), jedna od najbogatijih u Švedskoj, povećala je udeo preko svoje holding kompanije Ramsbury Invest, uz minimalne komentare o svojim namerama, osim izjave da „veruju“ u H&M, koji je 1947. osnovao Erling Person. Ova povučena porodica sada se približava punoj kontroli nad kompanijom, koja je poslednjih godina gubila tržišni udeo u odnosu na glavnog konkurenta, špansku Zaru, kao i nove aktere iz sfere „ultra-brze mode“, poput kineskog Sheina.

„Ovo je nešto o čemu pričamo već godinama, i malo ko sumnja da se ide u tom pravcu“, rekao je Svere Linton (Sverre Linton), glavni pravnik i portparol Švedskog udruženja akcionara, koje zastupa male investitore. „Ako porodica ne planira da povuče H&M sa berze, trebalo bi to jasno da komunicira i da prestane sa kupovinom akcija”, rekao je on za Bloomberg.

Porodica je pojačala otkup reinvestiranjem dividendi, povećavši svoj udeo u H&M-u sa 35,5 odsto na skoro 64 odsto u proteklih devet godina preko Ramsburyja — kompanije nazvane po ogromnom imanju milijardera Stefana Persona u južnoj Engleskoj, jednom od najvećih privatnih poseda u tom delu zemlje.

Uključujući proširenu porodicu, Personovi sada kontrolišu oko 70 odsto kapitala i oko 85 odsto glasačkih prava, prema podacima sa H&M-ovog sajta.

U intervjuu za Bloomberg prošle godine, Karl-Johan Person, predsednik Upravnog odbora i unuk osnivača, odbacio je spekulacije da porodica planira da kompaniju učini privatnom. „Ne postoje takvi planovi“, rekao je. „Kupujemo zato što verujemo u kompaniju.“

Ipak, analitičari, uključujući Niklasa Ekmana iz DNB Carnegie, smatraju da stalne kupovine sopstvenih akcija mogu značiti više od puke demonstracije poverenja. U belešci klijentima prošlog meseca, procenio je da bi, ukoliko porodica nastavi da kupuje istim tempom, otkup svih akcija mogao uslediti već za dve godine. Ukoliko bi njihov udeo dostigao 90 odsto, mogli bi da podnesu zahtev za brisanje sa berze.

Ekman je napisao da bi povlačenje sa berze bilo „zasnovano više na emocijama nego na finansijskoj logici“, s obzirom na to da porodica već ima kontrolni udeo i već dugo upravlja kompanijom bez previše uvažavanja interesa manjinskih akcionara.

Glavni pokretač ovog procesa, prema njemu, je Stefan Person (77), koji je izgradio H&M u jednog od najvećih svetskih maloprodajnih lanaca brze mode tokom svojih 16 godina kao izvršni direktor i više od dve decenije kao predsednik odbora. I dalje je duboko vezan za budućnost kompanije.

Akcije H&M-a dostigle su istorijski maksimum pre otprilike deset godina, ali su od tada pale za oko 60 odsto, čime je vrednost kompanije pala na 220 milijardi švedskih kruna. Nasuprot tome, vlasnik Zare, Inditex SA, porastao je za oko 60 odsto u istom tom periodu.

Za porodicu Person, ovako nizak kurs akcija sigurno predstavlja frustraciju — ali i priliku, jer punu kontrolu čini dostupnijom. Prema procenama analitičara Ekmana, po trenutnoj ceni bi porodici bilo potrebno najmanje 70 milijardi kruna da otkupi preostale akcije, što bi verovatno zahtevalo zaduživanje.

Prema rečima analitičara Bloomberg Intelligencea, Čarlsa Alena (Charlesa Allena), brisanje sa berze bi takođe najverovatnije zahtevalo ponudu sa premijom u odnosu na trenutnu tržišnu cenu.

Stefanovo bogatstvo procenjuje se na 18,6 milijardi dolara, uglavnom u H&M akcijama, što ga čini najbogatijim čovekom u Švedskoj, prema Bloomberg Billionaires Indexu. Kupio je imanje Ramsbury od 3.000 hektara 1997. godine i proširio ga na 19.000 hektara, izgradivši na njemu pivaru, destileriju i presu za ulje.

Njegov sin, Karl-Johan, koji je 2020. preuzeo funkciju predsednika odbora nakon što je ranije bio izvršni direktor, takođe ima aktivnu ulogu u Ramsbury Investu. Više puta je u intervjuima izražavao frustraciju zbog kratkoročnog fokusa berze na maksimizaciju profita.

„Nikada, barem u novijoj istoriji, nisu pokazali snažnu želju da ostanu javna kompanija“, rekao je Danijel Šmit (Daniel Schmidt), analitičar iz Danske Banke. „Rekao bih da je nedostatak transparentnosti uvek bio prisutan.“