Partnerstvo grada i privatnih investitora za veći broj javnih garaža

Problem nedostatka parking mesta poslednjih godina muči mnoge Beograđane, ali i goste našeg glavnog grada. Najteža situacija je u centralnim gradskim opštinama, gde je u kritičnim vremenskim intervalima tokom radnog dana teško pronaći mesto za vozilo.

Grad Beograd je pre tačno dve godine sa kineskom kompanijom „China Shandong International Economic i Technical Cooperation Co. LTD“ potpisao ugovor za projektovanje, finansiranje, izgradnju i prenos četiri podzemne garaže. Tada je najavljeno da bi izgradnjom podzemnih objekata vozači dobili 3.000 novih parking mesta, kako bi se rasteretili postojeći kapaciteti.

Istraživali smo dokle se stiglo u realizaciji projekta i da li se proces izgradnje novih parking mesta može ubrzati saradnjom privatnika i lokalne samouprave.

„Grad Beograd je zaključio ugovor sa kineskim partnerom za četiri javne garaže u širem centru grada Beograda – za garažu u Vlajkovićevoj ulici pored Skupštine Srbije, garažu u Fruškogorskoj ulici ispod Kosančićevog venca, zatim na Trgu republike pored Staklenca i garažu u Vasinoj ulici“, objašnjava za Biznis.rs glavni urbanista Grada Beograda Marko Stojčić i dodaje da se trenutno radi na izradi projektne dokumentacije radi izgradnje javnih garaža u Fruškogorskoj i Vlajkovićevoj.

Kada je reč o objektu u Vasinoj ulici, pred izvođačima se pojavio problem koji se tiče pažljivog istraživanja arheoloških otkrića koja bi mogla postati deo nacionalne kulturne baštine.

„Garaže na Trgu republike i u Vasinoj ulici su u postupku razmatranja, s obizirom na to da je Grad Beograd pokrenuo inicijativu i uspešno sproveo postupak izbora izvođača vezano za arheološke radove. Trebalo bi utvrditi da li se u Vasinoj ulici nalazi antički Singidunum koji bi u određenoj meri diskvalifikovao mogućnost izgradnje garaže. Lokacija na Trgu Republike čeka razrešenje pozicije i oblika metro stanice. Te garaže su u trenutnom zastoju, dok se prethodno navedene dve razrađuju. Kineskom partneru će najverovatnije u međuvremenu biti ponuđene zamenske lokacije vezano za ugovor koji je potpisan, pa očekujemo pozitivno razrešenje“, objašnjava Stojčić.

Kako uključiti privatne investitore?

Naš sagovornik kaže da privatni investitori imaju mogućnosti da grade javne garaže. Po odluci grada, neophodno je da garaže funkcionišu u skladu sa odlukom o komunalnim uslugama, gde bi bila obavezna saradnja sa JKP „Parking servis“. Po realizaciji projekta predviđeno je zajedničko upravljanje objektima.

„Problem nedostajućih parking mesta prisutan je na celoj teritoriji grada i oseća se kako u centru grada, tako i u svim drugim naseljima. To je nešto što je posledica nekadašnjeg planiranja koje ili nije iziskivalo izgradnju neophodnih parking mesta, ili je došlo do pretvaranja garažnih mesta u neke druge namene. Sve to zajedno sa drastičnim povećanjem automobila kojih trenutno u Beogradu ima 650.000 rezultiralo je uvećanom potrebom za parking prostorom“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je Grad reagovao tako što će po svim zonama proceniti nove parametre koji bi se utvrdili kao obaveza za broj parking mesta po novoizgrađenim objektima.

„Svakako će se graditi veći broj javnih garaža, međutim neophodno je razmišljati u pravcu smanjenja broja automobila. To je nešto što je održivo i što svi gradovi sveta već neko vreme primenjuju“, zaključuje Stojčić.

Ima li boljih rešenja od podzemnih garaža?

Problem sa nedostatkom parking mesta uočljiv je van centralnih zona Beograda. Slike velikog broja parkiranih vozila na trotoarima ulica i bulevara koje vode ka Trgu Republike upućuju da bi trebalo razmišljati o prenameni projekata koji su već započeti ili donošenja drugih rešenja koji ne podrazumevaju podzemne radove.

„Postoje lokacije koje nisu za velike javne garaže, poput one koju gradi CIP u Kneza Miloša. Svako ko bi krenuo do Bulevara Kralja Aleksandra ili Slavije, a želi da se parkira tu, morao bi da koristi javni prevoz. Trebalo bi napraviti više manjih garaža, a ne moraju biti podzemne. Ne treba zaboraviti na projekte nadzemnih garaža sa zvučnim barijerama. Postoji mnogo načina za rešavanje problema, ali bi grad trebalo da konsultuje struku, kako bi se pronašlo optimalno rešenje“, kaže za Biznis.rs potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

Naš sagovornik primećuje da se gužve za parking u centru stvaraju zbog starih stambenih objekata, jer prilikom njihove izgradnje nisu predviđena mesta za parking. Kao jedan od početnih koraka rešavanja problema nameće se završetak i unapređenje postojeće infrastrukture, ne bi li se rasteretili kapaciteti koji su trenutno raspoloživi.

„Postoji ogroman broj započetih podzemnih garaža u Beogradu. Na preko 50 lokacija su započeti radovi i oni se nalaze u centralnim zonama. Mnoge još uvek nisu završene, odnosno očekuje se da se objekti privedu nameni. Na čitavoj teritoriji grada imamo na desetine napuštenih ogromnih objekata, gde bi privatni investitiori uložili novac, sredili i omogućili da se koriste kao dodatni parking prostor“, zaključuje Rodić.