Pauel poručio da Fed neće žuriti sa smanjenjem kamatnih stopa

Predsednik američkih Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Powell) poručio je da u trenutnoj situaciji neizvesnosti,  dok ni Fed ni ostatak sveta ne znaju u kom pravcu američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) vodi ekonomiju, nije vreme za intervenciju centralne banke u cilju spasavanja tržišta u padu.

Fed ne žuri sa smanjenjem kamatnih stopa, iako se budžeti domaćinstava smanjuju, a realni rizici po ekonomsku aktivnost rastu, istako je Pauel.

„Mnogo se čeka i posmatra, i to deluje kao ispravna odluka u trenutku povišene neizvesnosti“, rekao je Pauel, dajući do znanja da Fed neće brzo spuštati kamate, osim ako se ne pojavi jasan razlog za hitnu reakciju, prenosi Reuters.

Podaci objavljeni u petak pokazuju da je zapošljavanje u martu ostalo snažno, iako je Pauel napomenuo da su ti brojevi sakupljeni pre Trampove objave o tarifama. „Trenutno nije jasno koji je pravi put za monetarnu politiku. Moraćemo da sačekamo i vidimo kako će se stvari razvijati“, naveo je predsednik Feda.

Kretanja cena akcija mogu da utiču na ekonomiju kroz promene bogatstva domaćinstava i očekivanja potrošača, ali prvih nekoliko nedelja Trampovog mandata donelo je toliki haos i kontradiktorne signale da se Fed nalazi u paralizi. U trenutnoj situaciji neizvesnosti, Pauel je poručio da nije vreme za „Fed put“, termin sa Wall Streeta koji označava intervenciju centralne banke u cilju spašavanja tržišta dok akcije padaju.

U modernom centralnom bankarstvu postoji pravilo da se reaguje brzo i odlučno kada je problem jasan. Isto tako je postalo ključno izbegavati poteze koji bi kasnije morali biti poništeni. To je rizik koji bi Fed preuzeo ako bi preuranjeno smanjio kamate, dok istovremeno postoji pretnja porasta inflacije, što bi moglo zahtevati suprotnu reakciju.

Fed zvaničnici nerado će priznati da koriste „Fed put“ kao alat, ali Wall Street već četiri decenije veruje da on postoji. Termin je nastao nakon što je tadašnji šef Feda Alan Grinspen 1987. godine smanjio kamatne stope posle „crnog ponedeljka“ na berzi. Njegovi naslednici su nastavili praksu da spašavaju tržišta kroz intervencije.

Fed je naglo povećavao kamate od 2022. kako bi obuzdao inflaciju, a zatim ih prošle godine snizio za jedan procenat kada je inflacija počela da jenjava. Sada, sa novim uvoznim tarifama i mogućim fiskalnim i poreskim promenama, odlučili su da sačekaju i ne žure. Fed se sada nalazi između mogućeg ekonomskog usporavanja i rasta inflacije izazvane tarifama, zbog čega ostaje po strani.

Američki berzanski indeksi zabeležili su u četvrtak prošle nedelje najveći dnevni pad u proteklim godinama. Prema podacima S&P 500 je pao za 4,85 odsto, Nasdaq Composite izgubio je 5,99 odsto vrednosti, dok je Dow Jones Industrial Average oslabio za 3,98 odsto. Očekuje se da će naredni dani biti puni volatilnosti, dok se tržišta prilagođavaju punom uticaju Trampovih ekonomskih poteza.