Poljoprivrednicima neophodno veće osiguranje useva i gazdinstava

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da u našoj zemlji sve više gazdinstava osigurava svoje useve i da taj broj posebno raste u voćarstvu i povrtarstvu.

Premijerka je navela da će zbog klimatskih promena biti sve više nepogoda i podsetila na odluku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da subvencioniše premije za osiguranje.

Vlada Srbije je za moravički, zlatiborski, kolubarski, podunavski i šumadijski okrug podigla subvencije za osiguranje na 70 odsto dok je u ostalim regionima to i dalje 40 procenata.

To će uticati na povećanje broja osiguranih, ali takođe, postoji i mogućnost da lokalne samuprave dodatno regresiraju premiju iz svog budžeta i osiguranje učine još jeftinijim, ako ne i potpuno besplatnim.

„Mi u Udruženju osiguravača Srbije se zalažemo za to da osiguranje bude uslov za bilo kakve državne subvencije, jer je to jedini način da se poveća broj osiguranih poljoprivrednika. To je model koji se uveliko primenjuje u svetu i daje dobre rezultate. Npr. Rumunija je na taj način rešila problem, pa je tamo osigurano oko 70 odsto površina. Inače, u EU je u proseku osigurano oko 70 procenata, a u SAD i Australiji više od 90 odsto obradivih površina“, kaže za Biznis.rs, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, Duško Jovanović.

Jedan od najvećih problema u osiguranju poljoprivrede je upravo u tome što čak 90 odsto osiguranih ratara ima klasično osiguranje od grada, požara i groma, iako se na tržištu nudi nekoliko različitih polisa. Nažalost, mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a ti su rizici sve češći i nanose gubitke na više godina. 

„Osnovni razlozi za mali broj osiguranika su needukovanost, nepoverenje i stavovi da je polisa skupa i da država treba da nadoknadi štetu, što je netačno i pogrešno. Primera radi, za polisu osiguranja treba izdvojiti od dva do pet odsto vrednosti proizvodnje (odn. onoga što se zaradi kada se proda letina), a tu su i pogodnosti koje daju osiguravajuća društva, u vidu kupovine na rate ili plaćanja polise posle žetve”, objašnjava Jovanović.

U Srbiji je osigurano nešto više od 10 procenata biljne proizvodnje i oko pet odsto stočnog fonda i po tome zaostajemo za razvijenijim i pojedinim državama regiona, iako taj procenat polako raste.

Najveći rizici za poljoprivrednike su vremenske nepogode

Naš sagovornik smatra da je posebno zabrinjavajuća činjenica da samo tri odsto individualnih poljoprivrednih proizvođača, koji u svom vlasništu imaju oko 85 procenata obradivih površina, ima polisu osiguranja.

„Pravna lica su osigurala skoro polovinu obradivih površina, ali je udeo njiva koje su u njihovom vlasništvu značajno manji u odnosu na privatno vlasništvo. Čini se da ljudi zaboravljaju da je najveća prednost osiguranja sigurnost. Ukoliko neko zbog grada ili poplave ostane bez letine, pitanje je da li će i kolike prihode imati narednih godina, jer nepogode mogu da imaju katastrofalne posledice po kvalitet obradivog zemljišta”, upozorava Jovanović.

Sa polisom osiguranja, poljoprivrednik može da bude siguran da će mu šteta biti nadoknađena i da će u najkraćem roku moći da nastavi da obrađuje zemlju i da zarađuje za život.

Premija osiguranja se odredjuje u zavisnosti od ugovorenih rizika osiguranja, koji mogu biti osnovni i dopunski. Osnovni rizik obuhvata opasnosti grada, požara i udara groma, dok dopunski rizici obuhvataju oluju, poplavu, prolećni mraz, jesenji mraz i zimsko izmrzavanje.

Kolika će biti premija osiguranja zavisi i od klase osetljivosti kulture koja se osigurava i zone rizika – klase opasnosti područja gde se kultura uzgaja. Takođe, premija osiguranja zavisi i od ugovorene franšize, broja osiguranih hektara i trajanja osiguranja.

„Inače, iz ugla osiguravača, osiguranje poljoprivrede je na ivici rentabilnosti, jer su štete koje nanose elementarne nepogode – sve češće na ovim prostorima, katastrofalne i uglavnom unište kompletnu letinu za jednu godinu. Sa malim brojem osiguranih, a velikim isplatama, zaista se postavlja pitanje rentabilnosti ovog osiguranja. Ali, to je naša osnovna privredna grana i moramo svi zajedno da se potrudimo da procente osiguranih povećamo”, zaključuje Duško Jovanović.