Ponovno razmatranje plana o korišćenju zamrznute ruske imovine

Grupa zemalja pozvala je Evropsku uniju da ponovo razmotri „pauzirani“ plan o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje Ukrajine, u trenutku kada se Kijev suočava sa novim problemima u obezbeđivanju novca.

Ministri spoljnih poslova Španije, Poljske, Holandije i Švedske uputili su pismo šefici diplomatije EU Kaji Kalas u kojem navode da je sada pravi trenutak da se predlog ponovo razmotri.

„Ukrajini je potrebna veća finansijska podrška i kratkoročno i dugoročno“, naveli su ministri, dodajući da bi korišćenjem imobilisane ruske imovine EU mogla da obezbedi da Rusija plati za razaranja koja je izazvala u Ukrajini, uz istovremeno smanjenje tereta za poreske obveznike u državama članicama.

Ideja o korišćenju zamrznute ruske državne imovine dospela je u vrh evropske političke agende 2025. godine kao način za finansijsku podršku Ukrajini, ali EU na kraju nije uspela da postigne dogovor, prvenstveno zbog protivljenja Belgije.

Četiri ministra sada traže da tehnički stručnjaci Evropske komisije istraže „nove mogućnosti“ za korišćenje imobilisane imovine u korist Ukrajine, ali tako da rizik bude ravnomerno raspoređen na sve članice EU i da nijedna država ne bude nesrazmerno opterećena, piše Bloomberg.

Nova inicijativa trebalo bi da bude razmotrena na sastanku ministara spoljnih poslova EU naredne nedelje u Irskoj. Dok se prihodi koje zamrznuta imovina ostvaruje već preusmeravaju Ukrajini, mnogo kontroverznije je pitanje korišćenja same imovine. Belgija se tome protivila zbog straha da bi mogla da snosi finansijske posledice ukoliko Rusija pokrene pravne postupke. Većina ruske imovine nalazi se u briselskoj klirinškoj kući Euroclear, zbog čega je najveći deo potencijalnog rizika upravo na Belgiji.

Belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo rekao je tokom posete Kijevu ovog meseca da je Belgija u principu spremna da podrži korišćenje zamrznute ruske imovine, ali samo ako druge članice EU podele rizike.

To otvara prostor za novi pokušaj postizanja dogovora, jer je upravo pitanje raspodele potencijalnih pravnih i finansijskih posledica do sada predstavljalo jednu od najvećih prepreka. Predlagači novog plana žele da se pronađe mehanizam kojim bi se rizik kolektivno raspodelio među članicama, čime bi se smanjio pritisak na Belgiju i omogućilo korišćenje mnogo većeg dela ruske imovine za potrebe Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da se Kijev ove godine suočava sa manjkom od 27 milijardi dolara u budžetu za odbranu, što dodatno povećava pritisak na evropske zemlje da pronađu nove izvore finansiranja.

Pitanje zamrznute ruske imovine dobija dodatnu hitnost i zbog pogoršavanja bezbednosne situacije. Bloomberg je u četvrtak objavio da se Rusija priprema za intenziviranje napada na Ukrajinu nakon što je zaključila da su pregovori o mirovnom sporazumu dospeli u ćorsokak, prema navodima tri osobe bliske Kremlju.

U takvim okolnostima evropske zemlje ponovo razmatraju kako da obezbede dugoročniji i održiviji izvor finansijske pomoći Ukrajini. Korišćenje same zamrznute ruske državne imovine predstavljalo bi znatno ambiciozniji korak od dosadašnjeg preusmeravanja prihoda koje ta imovina generiše, ali istovremeno nosi pravne i finansijske rizike.

Zato će ključni zadatak Evropske komisije biti da pronađe model u kojem bi se ti rizici ravnomerno raspodelili, što bi moglo da omogući da EU konačno postigne saglasnost o korišćenju ruske imovine za pomoć Ukrajini.