Porezi na nasledstvo, imovinu i poklone utiču na raspodelu bogatstva širom Evrope

Nejednakost u raspodeli bogatstva preovlađuje širom Evrope. Najbogatijih deset odsto na kontinentu poseduje neverovatnih 67 odsto ukupnog bogatstva, dok donja polovina odraslih ima svega 1,2 odsto.

U rešavanju nejednakosti uveliko se raspravlja o ulozi poreza na nasledstvo, imovinu i poklone. Tako 19 od 27 zemalja EU naplaćuje porez na transfer imovine. Međutim, prihodi od poreza na nasledstvo, imovinu i poklone premašuju jedan odsto ukupnog oporezivanja u samo dve zemlje EU – Belgiji i Francuskoj, prenosi Blic.

Porez na nasledstvo je specifičan oblik oporezivanja imovine. Porezi na neto bogatstvo se periodično, obično godišnje, naplaćuju na imovinu u vlasništvu. Suprotno ovome, porezi na prenos bogatstva se naplaćuju kada dođe do prenosa, a u slučaju poreza na nasleđe i imovinu samo nakon smrti darodavca.

Od 2022. godine, prema Poreskoj fondaciji koja se oslanja na „Svetski vodič za porez na imovinu i nasleđe 2022.“ i PwC-ov „Svetski poreski sažetak“, nije bilo poreza na nasleđe, imovinu i poklone u osam zemalja EU. U toj grupi su Austrija, Kipar, Estonija, Letonija, Malta, Rumunija, Slovačka i Švedska. Među zemljama EFTA-e, takođe, nije bilo poreza na prenos imovine u Norveškoj.

Pet zemalja ukinulo je porez na imovinu ili nasledstvo od 2000. godine. To su Austrija, Češka, Norveška, Slovačka i Švedska. Estonija i Letonija, s druge strane, nikada nisu naplaćivale porez na nasledstvo ili imovinu. Dve nordijske, dve baltičke i dve ostrvske zemlje u Sredozemnom moru ne nameću porez na nasledstvo.

Prema OECD-ovom izveštaju „Oporezivanje nasleđa“ iz 2021. godine, postoje mnoge zajedničke karakteristike dizajna poreza na nasleđe, imovinu i poklone širom Evrope.

Većina zemalja naplaćuje poreze na nasleđe i poklone zasnovane na primaocima, ali manji deo naplaćuje poreze na imovinu zasnovane na donatorima. Samo Danska u EU naplaćuje porez na imovinu preminulim donatorima. Velika Britanija, takođe, ima isto pravilo.

Takođe, većina zemalja favorizuje supružnike i direktne potomke kroz više pragove za oslobađanje od poreza i niže poreske stope. Imovina koja je najčešće poreski favorizovana uključuje glavno prebivalište, poslovna sredstva, penziona sredstva i polise životnog osiguranja.

Pravila i stope poreza na nasledstvo razlikuju se u zavisnosti od zemlje i regiona, vrednosti nasleđene imovine i nivoa porodične bliskosti između preminulog i korisnika. Na primer, u Francuskoj se primjenjuju različite stope za transfere potomcima i transfere između braće i sestara, krvnih srodnika do četvrtog stepena i svih ostalih, prema poreskoj fondaciji. Postoje i značajne varijacije u poreskim stopama. Većina zemalja ima progresivne poreske stope, ali oko jedna trećina primenjuje paušalnu stopu, a porezne stope, takođe, uveliko variraju.

U 2022. godini maksimalna stopa poreza na nasledstvo kretala se od četiri odsto u Hrvatskoj do 88 odsto u Španiji, zavisno od regije.

Većina evropskih zemalja primenjuje pragove za oslobađanje od poreza na nasleđe i imovinu. Oni obično zavise od odnosa između darodavca i naslednika, s tim da se za bliže članove porodice primenjuju povoljniji pragovi izuzeća. Oni se značajno razlikuju širom Evrope, u rasponu, na primer, od skoro 16.000 evra u Belgiji do više od milion evra u Italiji.

Dok maksimalna stopa poreza na nasledstvo prelazi 50 odsto u nekoliko zemalja, prihodi od poreza na nasledstvo, imovinu i poklone čine vrlo mali deo ukupnih poreskih prihoda u Evropi. Procenat ukupnih poreskih prihoda ostvarenih od ovih poreza bio je ispod jedan odsto u 2019. godini, osim za Belgiju (1,46 odsto) i Francusku (1,36 odsto).

Ova brojka je bila 0,71 odsto u Velikoj Britaniji, 0,58 odsto u Španiji, 0,52 odsto u Nemačkoj i 0,1 odsto u Italiji.

Razlog zašto su prihodi od poreza na nasledstvo i nekretnine obično niski je taj što većina poseda ostaje neoporezovana u brojnim zemljama, prema izveštaju OECD-a. Ovo je uglavnom zbog visoko preferencijalnog poreskog tretmana koji se primenjuje na transfere bliskim rođacima i zbog olakšica predviđenih za transfere određene imovine. Na primer, ovo uključuje glavno prebivalište, poslovna i poljoprivredna sredstva, penziona sredstva i polise životnog osiguranja.

„U nizu zemalja porezi na nasledstvo i nekretnine se, takođe, mogu u velikoj meri izbeći putem poklona za života, zbog njihovog povoljnijeg poreskog tretmana”, navodi se u izveštaju.

U izveštaju je sugerisano i da dobro osmišljeni porezi na nasledstvo mogu povećati prihod i kapital.

„Iz perspektive pravičnosti, porez na nasledstvo, posebno onaj koji cilja na relativno visoke nivoe transfera bogatstva, može biti važan alat za poboljšanje jednakih mogućnosti i smanjenje koncentracije bogatstva”, navodi se u izveštaju.