Privrednici očekuju za 7.000 dinara manje poreze i doprinose na minimalac

Još nisu ni počeli pregovori o visini minimalne zarade za sledeću godinu, a već se podigla bura u javnosti, pre svega zbog izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će doći do značajnog povećanja minimalca, kao i kompenzacije za poslodavce u vidu poreskog rasterećenja. On je rekao da će povećanje minimalca ići na teret države, a ne poslodavaca.

“Za to nam treba 300 miliona evra. Videćemo i kako da olakšamo poslodavcima, da li kroz povećanje neoporezivog dela dohotka, a pokušaćemo da spustimo sve poreze i doprinose na zaradu na nivo od 60,2 odsto“, rekao je Vučić.

Međutim, prema rečima predstavnika Unije poslodavaca, kao i udruženja “Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije” (ZPPS), najavljeno niže poresko opterećenje od 60,2 odsto ne predstavlja skoro nikakvo smanjenje u odnosu na aktuelne propise.

“Trenutno je velika konfuzija oko te izjave jer smo mi negde razumeli da će opterećenje biti spušteno na nivo od 40,2 odsto, što bi se moglo smatrati značajnim korakom napred, a 60,2 odsto bi praktično predstavljalo povećanje, a ne umanjenje”, navode iz ZPPS.

Prema njihovoj računici, neto iznos minimalca za maj ove godine bio je 35.414,72 dinara, dok je bruto II 55.480,27 dinara, što znači da su ukupni nameti 20.065,55 dinara ili oko 56,7 odsto. Na neto zaradu od 55,000 dinara, porez i doprinosi iznose oko 60 procenata.

Kada je reč o minimalnoj zaradi, iz udruženja ZPPS očekuju smanjenje poreza i doprinosa za oko 7.000 dinara i isto toliko povećanje neto minimalca kako bi bruto ostao isti, a neto bio izjednačen sa minimalnom potrošačkom korpom, bez zadiranja u osnovna prava na zdravstveno osiguranje i penziju.

“Smatramo da je porez na zarade potrebno potpuno ukinuti na sve zarade koje su manje od vrednosti prosečne potrošačke korpe, a da je sistem doprinosa potrebno redefinisati. Neto iznos bi trebalo da bude veći, bez povećanja bruto naknade. Drugim rečima, potrebna nam je kvalitetna reforma poreskog sistema kako bismo dobili pravedan i sveobuhvatan sistem umesto trenutnog sistema koji najviše opterećuje one koji najmanje zarađuju i koji čini skup haotičnih izuzetaka od pravila po nejasnim kriterijumima, zbog čega trpe budžet Srbije, ali i zaposleni u privatnom sektoru, legalno registrovani domaći privrednici i preduzetnici, a profitiraju oni koji se bave crnim tržištem”, naglašavaju naši sagovornici.

Oni dodaju da bi to bio korak napred po ugledu na uređene zemlje u kojima se minimalci malo ili nimalo ne oporezuju.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, koji će i ovog leta biti u pregovaračkom timu poslodavaca na razgovorima o minimalcu, kaže da ima uslova da se minimalna zarada poveća jer smo već dostigli 10 odsto međugodišnje inflacije. Prema njegovim rečima minimalna zarada bi trebalo da bude veća za 13-14 procenata, što znači da bi iznosila 40.000 dinara.

Međutim, kada je reč o najavljenom poreskom rasterećenju poslodavaca, Atanacković smatra da ne postoji nikakvo značajno smanjenje poreza i doprinosa koji i sad iznose 60,36 odsto.

Predsednik Srbije je uz manje poresko opterećenje najavio i mogućnost povećanja neoporezivog dela zarade koji trenutno iznosi 19.300 dinara.

“Poslednje dve-tri godine najčešće povećanje minimalca ide do 10 odsto, ali mi to uglavnom odbijamo jer nama poslodavcima ide na štetu. Tada Vlada Srbije obično izađe u susret sa predlogom kompenzacije u korist poslodavaca. Do sada je to bilo po jedan ili pola procenta smanjenja davanja za penzijsko i invalidsko ili zdravstveno osiguranje. Mislim da će neoporezivi deo ići do 20.000 dinara”, zaključuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.