Proizvodnja bitcoina u Kini emituje zagađenja kao cela Italija

Masovno rudarenje bitcoina u Kini preti da ugrozi klimatske ciljeve i javno obećanje predsednika ove zemlje o značajnom smanjenju emisije ugljenika do 2030. godine. Prema studiji časopisa Nature, rudarenje u Kini generiše oko 80 odsto trgovine kriptovalutama.

Za stvaranje bitcoina i drugih kriptovaluta koristi se takozvana blockchain tehnologija, koja je zajednička baza podataka o transakcijama, sa unosima koji moraju biti potvrđeni i šifrovani. Mrežu osiguravaju pojedinci zvani rudari, koji koriste moćne računare za verifikaciju transakcija, a te mašine troše ogromne količine električne energije, prenosi Guardian.

Oko 40 odsto struje za rudarenje bitcoina proizvodi se sagorevanjem uglja, dok se ostatak dobija iz obnovljivih izvora energije. Međutim, elektrane na ugalj su toliko velike da bi mogle da potkopaju obećanje Pekinga da će dostići maksimum emisije ugljenika pre 2030. godine i postati neutralnost emisije do 2060.

U studiji je navedeno da će kineski rudnici bitcoina nekontrolisano generisati 130,5 metričkih tona emisije ugljenika do 2024. godine, što odgovara količini emisije gasova cele Italije ili Saudijske Arabije. Kineske kompanije sa pristupom jeftinoj električnoj energiji i hardverima od aprila 2020. obrađuju 78,89 odsto operacija rudarenja bitcoina.

Kina je 2019. zabranila trgovinu kriptovalutama kako bi sprečila pranje novca, ali je rudarenje dozvoljeno. Regioni bogati ugljem sada pokušavaju da istisnu kopače bitcoina dok se bore da smanje zagađenje. Kineska pokrajina Unutrašnja Mongolija, koja pokreće osam odsto računara za kopanje, najavila je zabranu ove vrste rudarstva do kraja aprila, jer nije ispunila godišnje ciljeve potrošnje energije.