Put do sigurnije starosti preko dobrovoljnih penzijskih fondova

Stalna prolongiranja starosne granice za odlazak u penziju za osiguranike PIO fonda doprinela su popularizaciji dobrovoljnih penzijskih fondova. Reč je o finansijskim institucijama oformljenim isključivo radi penzijske štednje. Cilj prikupljanje doprinosa u određenom vremenskom roku jeste njihovo uvećanje, kako bi se akumulirani iznos posle tog perioda koristio za isplatu penzije.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 200.000 korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova. Jedan od glavnih motiva građana za uplatu doprinosa jesu veći prihodi u poznim godinama.

„Štednju u dobrovoljnim penzijskim fondovima karakteriše izuzetna fleksibilnost zbog čega su ove finansijske institucije već 15 godina racionalan izbor naših građana u planiranju finansijske sigurnosti u trećem dobu. Buduća neizvesnost naglašava potrebu za tom fleksibilnošću, jer je materijalna situacija pojedinaca i poslodavaca tokom vremena podložna promeni“, navodi za Biznis.rs Izvršni direktor Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Branislav Trifunović.

Ko može postati član?

Put do dopunske, privatne penzije sastoji se od faze akumulacije sredstava, odnosno uplata penzijskih doprinosa i faze povlačenja, tj. primanja penzije. U periodu akumulacije, član može da postane svako, bez obzira na radni status. To znači da penzijske doprinose građani mogu da uplaćuju za sebe ili nekog drugog, kao i poslodavac za svoje zaposlene.

„Privatna penzija je u tom slučaju važan deo paketa beneficija koji pomaže poslodavcima da privuku, motivišu i zadrže zaposlene. Fleksibilnost se ogleda i u dinamici plaćanja i visini penzijskih doprinosa koje svaki član može da prilagodi trenutnim finansijskim mogućnostima. Tako su moguće redovne, mesečne uplate, periodične i jednokratne, a minimalna uplata koja iznosi 1.000 dinara može da se promeni u bilo kom trenutku i bez ikakvih troškova ili gubitka prava“, navodi Trifunović i dodaje da se u fazi povlačenja sredstava fleksibilnost javlja kao vrlo važna karakteristika štednje u smislu načina primanja penzije.

Nema strožih ograničenja, pa tako članovi mogu biti i osobe koje nisu u radnom odnosu. Događa se da roditelji još u ranom periodu života uplaćuju doprinose detetu.

„Najviše članova je između 40 i 60 godina starosti, dok je prosek 49 godina. On je isti kako kod građana koji samostalno, iz svojih prihoda, štede za privatnu penziju, tako i kod onih kojima poslodavac uplaćuje dopunske penzijske doprinose. Štednjom u dobrovoljnom penzijskom fondu ostvaruje se pravo na dobrovoljnu, privatnu penziju. To znači da će zaposleni imati dve penzije, državnu iz državnog penzijskog fonda i privatnu iz dobrovoljnog. Ove penzije ne isključuju jedna drugu“, konstatuje Trifunović.

Koliki je minimalni doprinos?

Iznos minimalnog doprinosa na mesečnom nivou može varirati od društva do društva, a ovaj faktor je, pored godišnjeg prinosa, jedan od najvažnijih činilaca visine buduće penzije.

„Minimalni penzijski doprinos u Dunav dobrovoljnom penzijskom fondu iznosi 1.000 dinara, a prosečna uplata je 4.000 dinara. Država je uvidela značaj štednje za starost i podržala razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova kroz poreske i druge olakšice. Uplate penzijskih doprinosa poslodavaca do neoporezivog iznosa od 6.062 dinara po zaposlenom oslobođene su poreza na zarade i obaveznih socijalnih doprinosa. S druge strane i uplate pojedinca putem administrativne zabrane do navedenog iznosa oslobođene su poreza na zarade. Jedini uslov za početak primanja penzije je starosni, i to je 58 godina života, bez obzira na pol“, kaže Trifunović.

Član može odlučiti da počne sa primanjem penzije ili da nastavi uplaćivanje doprinosa do 70. godine života, kako bi penzija bila veća.

Moguće je birati i način povlačenja sredstava, tako što se jednokratno podigne do 30 odsto akumulirane sume. Član takođe može primati penziju u redovnim intervalima, ne kraćim od godinu dana, kao doživotni anuitet, ili pak da izabere kombinaciju ovih načina.

„Buduća penzija zavisi od visine uplaćenih doprinosa, dužine uplaćivanja, prinosa ostvarenog od investiranja sredstava fonda i izabranog načina i dužine primanja penzije“, kaže Trifunović.

Kolika će biti penzija sa prosečnom visinom doprinosa?

Skoro svi dobrovoljni penzijski fondovi na sajtovima imaju kalkulator koji računa visinu penzije sa željenim doprinosom i uz određeni godišnji prinos. Kalkulator „Dunav dobrovoljnog penzijskog fonda“ trenutno pokazuje da se za mesečni doprinos od 4.000 dinara sa stopom prinosa 5 odsto ostvaruje akumulirana suma od 2.800.957 dinara tokom 28 godina štednje. U tom slučaju penzija osiguranika iznosiće 29.557 dinara, što je gotovo identično aktuelnom republičkom proseku.

Dobrovoljni penzijski fondovi su tradicionalne finansijske institucije koje za cilj imaju ostvarivanje optimalnog prinosa uz minimiziranje rizika investiranja. Zakonom utvrđeni finansijski instrumenti i njihovi limiti, rigorozna kontrola rada od strane Narodne banke Srbije, kao i odvojenost imovine fonda i društva koje njime upravlja, u funkciji su smanjenja rizika investiranja i poslovanja na najmanju meru.

„Da su dobrovoljni penzijski fondovi u poslednjih 15 godina dostigli punu zrelost rada govori činjenica da se tokom godina nekoliko društava za upravljanje povuklo sa tržišta, ali članovi njihovih fondova nisu izgubili svoja prava i, što je važnije, svoj novac. Samo su izabrali drugi fond u kojem nastavljaju da štede. To je od velike važnosti, jer pokazuje ozbiljnost i zrelost sistema dobrovoljnih penzijskih fondova, nemogućnost da štednja propadne izlaskom nekog od igrača iz tržišne utakmice i, naravno, gradi poverenje javnosti u održivost privatnih penzija“, zaključuje Trifunović.