Pretnje globalnoj ekonomiji dolaze sa više strana

Svetska ekonomija ponovo je uzdrmana, ovoga puta zbog izbijanja rata na Bliskom istoku krajem februara ove godine. Tokom prethodne godine, globalnu privredu su istovremeno pritiskali negativni faktori, poput rastućih trgovinskih barijera i pojačane neizvesnosti, dok su je s druge strane podupirali pozitivni trendovi, ulaganja u tehnologiju, povoljni finansijski uslovi, slabiji američki dolar i podrška fiskalne i monetarne politike.

Međutim, novi sukob na Bliskom istoku preti da poništi deo tog napretka, pre svega kroz njegov efekat na tržište energenata, inflaciju i finansijsku stabilnost u svetu, zaključeno je tokom prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke u Vašingtonu, od 13. do 17. aprila.

Na skupu u organizaciji Atlantskog saveta (thin-tank) učestvovali su ministri finansija, guverneri centralnih banaka i drugi ključni donosioci odluka, a glavne teme diskusije bile su globalni ekonomski rast, uloga multilateralne saradnje, razvoj finansijskih tehnologija i načini finansiranja razvoja u uslovima visokog nivoa zaduženosti širom sveta.

Zbog nestabilne situacije, MMF u svom izveštaju o Svetskim ekonomskim izgledima iz aprila 2026. odlučio je da predstavi “referentnu prognozu” umesto uobičajene “bazne projekcije”. Ona se zasniva na pretpostavci da će rat biti ograničenog trajanja i intenziteta i da će se poremećaji smiriti do sredine 2026. godine, u skladu s kretanjem cena na robnim berzama sredinom marta.

Ipak, s obzirom na neizvesnost, izveštaj donosi i alternativne scenarije, one u kojima konflikt traje duže ili se proširuje. Što rat duže traje, veća je verovatnoća da će se ti negativni scenariji ostvariti.

U skladu s referentnom prognozom, globalni rast bi 2026. godine trebalo da iznosi 3,1 odsto, a 2027. godine 3,2 odsto, što je usporavanje u odnosu na prosek od oko 3,4 odsto tokom 2024. i 2025. godine. Na duži rok, očekuje se da će rast stabilizovati na tom nivou, ispod istorijskog proseka od 3,7 odsto iz perioda 2000–2019. Prognoza za 2026. smanjena je za 0,2 procenta u odnosu na januarski izveštaj MMF-a, dok je za 2027. ostala nepromenjena. Globalna inflacija bi, prema novim predviđanjima, trebalo da poraste na 4,4 odsto u 2026, a da se zatim spusti na 3,7 odsto u 2027. Godini, što je više nego što se ranije očekivalo.

Bez rata, globalna ekonomija bi, kako navodi MMF, beležila blago ubrzanje rasta, pa bi prognoza za 2026. godinu bila povećana na 3,4 odsto. Dakle, pad u projekciji od 0,2 procenta u potpunosti se pripisuje posledicama sukoba, delimično ublaženim zahvaljujući smanjenju carina i snažnim podacima iz prethodnog perioda.

„Čak i u najboljem slučaju, neće biti urednog i potpunog povratka na stanje kakvo je bilo ranije“, izjavila je generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva na uvodnom događaju uoči prolećnih sastanka.

Najveće posledice rata osećaće zemlje Bliskog istoka i druge ranjive ekonomije, naročito one koje uvoze energente i već imaju ekonomske slabosti. Dok su procene za razvijene privrede ostale gotovo nepromenjene, rast u zemljama u razvoju smanjen je za 0,3 procenta.

U slučaju pogoršanja sukoba i trajno viših cena energenata, globalni rast bi mogao biti dodatno usporen na 2,5 odsto 2026. godine, dok bi inflacija porasla na 5,4 odsto. U još ozbiljnijem scenariju, ukoliko bi došlo do oštećenja energetske infrastrukture u regionu, svetska privreda bi rasla tek oko dva odsto, a inflacija bi mogla da premaši šest odsto do 2027. godine. U takvom razvoju događaja, ekonomije u razvoju pretrpele bi gotovo dvostruko veći udar nego one razvijene.

MMF upozorava da pretnje svetskoj ekonomiji sada dolaze sa više strana. Dominiraju rizici nadole, od daljeg pogoršanja geopolitičkih tenzija i mogućeg izbijanja najveće energetske krize u savremenoj istoriji, do rastućih političkih i društvenih napetosti u pojedinim državama. Pored toga, novi talas trgovinskih sporova, krhka tržišta retkih metala i moguće korekcije investicija u veštačku inteligenciju mogli bi izazvati nestabilnost finansijskih tržišta. Uz to, visoki javni dugovi i fiskalni deficiti sve više opterećuju kapacitete država da odgovore na krize, a slabljenje nezavisnosti centralnih banaka može dodatno podrivati poverenje u monetarnu politiku.

Ipak, postoji i svetlija strana, ako ulaganja u veštačku inteligenciju dovedu do stvarnih produktivnih skokova i strukturalnih reformi, globalna ekonomija bi mogla da dobije novi, održivi zamah. MMF naglašava da će zemlje morati da vode politike koje su otporne na različite scenarije. Povećanje vojnih izdataka može privremeno podstaći privredu, ali bi istovremeno moglo izazvati inflaciju, ugroziti fiskalnu stabilnost i potisnuti socijalnu potrošnju, što može dovesti do društvenih nemira.

Preporučuje se odlučna i koordinisana akcija, očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti, održivih javnih finansija i sprovođenje strukturnih reformi. Uloga centralnih banaka ostaje ključna, one treba da reaguju odlučno, sa jasnom komunikacijom i očuvanom nezavisnošću. Gde je to potrebno, može se koristiti privremena intervencija na deviznim tržištima, ali samo uz konzistentnu fiskalnu politiku. Fiskalne mere treba da budu ciljane i vremenski ograničene, a dugoročno da se usmeri na obnovu budžetskih rezervi i efikasnije trošenje.

Konačna poruka MMF-a glasi da globalna saradnja i koordinisane reforme ostaju najbolji put za smanjenje napetosti u svetskoj ekonomiji i povratak stabilnog rasta, uprkos senci rata koja se nadvila nad globalnim izgledima.

Sutra: Zemlje koje uvoze energente najranjivije