Rast kamata imaće negativan uticaj na ulaganja i potrošnju

U osnovi nema mnogo prostora za značajnije promene privredne politike u narednom periodu, mada još nije jasno kako će izgledati nova srpska vlada, ocenjuje ugledni srpski ekonomista i dugogodišnji saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov u razgovoru za Biznis.rs.

On kaže da bi promena politike kursa dinara mogla da bude skupa, jer je sve vezano za evro, dok su efekti rastuće inflacije, koja je u najvećoj meri posledica rasta cena energenata i hrane, ali i cena nadnica u SAD, još uvek teško predvidivi.

Naš sagovornik smatra da je pitanje uvođenja sankcija Rusiji otvoreno, ali napominje i da tržište Evropske unije nema alternativu za srpsku privredu.

Svetska banka je snizila prognozu globalnog rasta u ovoj godini zbog rusko-ukrajinskog sukoba i usporavanja oporavka od pandemije, sa 4,1 na 3,2 odsto. Istovremeno, u Srbiji još uvek traje politička kombinatorika i čekaju se konačni rezultati izbora, ali se već čuju najave zvaničnika da će morati da dođe do određenog revidiranja ranijih ekonomskih planova. U kom smeru bi moglo da ide to revidiranje i kako Vi ocenjujete da bi mogla da izgleda ekonomska politika Srbije u naredne četiri godine? Koji će biti najveći izazovi za državu i privrednike?

“U osnovi nema mnogo prostora za značajnije promene privredne politike, mada nije jasno kako će izgledati nova vlada. Najpre, promena politike kursa dinara mogla bi da bude skupa, jer je sve vezano za evro i, na primer, javni dug bi bio povećan u odnosu na BDP. Nezavisno od toga, privreda se uglavnom oslanja na javna i strana ulaganja dok je domaće preduzetništvo ograničeno, pa ako strani izvori poskupe, što je izgledno, biće potrebne značajnije promene i u fiskalnom sistemu i u privrednom zakonodavstvu kako bi se podstakla domaća ulaganja. To neće biti jednostavno jer bi se menjali odnosi između privrede i vlasti, a to će teško ići.

Pretpostavljam da sve dok se ne promeni odnos političkih snaga neće biti ni značajnije promene privredne politike. Posledica bi mogla da bude da će privredni rast usporiti.”

Inflacija je postala globalni problem i dostiže rekordne vrednosti u mnogim zemljama. Koji su glavni faktori koji će uticati na dalje kretanje cena i kako se globalna ekonomija može izboriti sa ovim značajnim negativnim faktorom?

“U Evropi je inflacija u najvećoj meri posledica rasta cena energenata i u nekim zemljama i hrane. U Sjedinjenim Američkim Državama je oporavak privrede posle epidemije praktično završen, pa na inflaciju utiče značajno i rast nadnica u uslovima pune zaposlenosti. Posledica će biti da će se monetarna politika u SAD brže normalizovati, kroz rast kamata, nego u Evropi. U nekom periodu će se to uskladiti, a do tada je teško oceniti koje će sve biti posledice po privrednu aktivnost. Sada se predviđaju stope rasta negde oko dva odsto, bar u Evropi, što nije tako loše imajući u vidu globalne okolnosti.”

Narodna banka Srbije je posle dužeg perioda podigla referentnu kamatnu stopu. Da li to znači da građane i privredu očekuju skuplji krediti? Treba li uskoro očekivati i ozbiljniji rast Euribora, od koga zavisi mnogo pozajmica u srpskim bankama?

“Dinar je samo zamenjeni evro, jer je u režimu fiksnog kursa centralna banka zapravo menjačnica, pa rast kamata ima za cilj da obezbedi priliv stranog novca kako ne bi došlo do većeg bežanja u evro, što bi ugrozilo kurs. Naravno, više kamate centralne banke vodiće višim kamatama komercijalnih banaka i to će imati negativan uticaj na ulaganja i na potrošnju. Promena kursa je alternativa, ali onda su svi dugovi skuplji jer su uglavnom indeksirani u evrima.”

Da li očekujete da će se Srbija pridružiti sankcijama koje su zapadne države uvele Rusiji i šta bi to značilo za srpsku privredu?

“Mislim da srpske vlasti traže način da ne krše sankcije, a da ih ne uvode izričito. Ako potraje rat to će biti sve teže. Inače, srpska privreda je zaostali privezak evropske, ali svejedno tome alternative nema. Može se naravno novac zajmiti drugde, ali rad, proizvodnja i izvoz na tržište EU nema zamenu.”