Rast kreditnog zaduživanja dokaz da je prošao prvi strah građana zbog pandemije

Kreditna aktivnost u Srbiji u poslednjih godinu dana raste, što je znak da raste privredna aktivnost, ali i potrošnja građana.

Ukupan dug po osnovu bankarskih kredita u Srbiji krajem jula iznosio je 3.011 milijardi dinara, što je rast od 9,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je ukupni dug privrede i stanovništva bio 2.751 milijardu dinara.

Prema izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, dug stanovništva u julu bio je 1.275 milijardi dinara, od čega je 599 milijardi dinara duga u gotovinskim kreditima, a 519 milijardi u stambenim i kreditima za adaptaciju. Kreditno zaduženje građana u odnosu na prošlu godinu uvećano je za 11,9 odsto.

U ovoj godini oseća se postepeno popuštanje kada je reč o kupovini, potrošnji i putovanjima, što se reflektuje i na rast interesovanja građana za kredite. Naročito potrošačke, odnosno gotovinske, objašnjava za Biznis.rs profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.

“Očigledna je razlika u odnosu na 2020. godinu, kada je zbog krize izazvane pandemijom postojala velika doza opreznosti i strah građana ne samo da se zadužuju nego i da troše, pa je prirodna reakcija bila smanjenje potrošnje i štednja u meri u kojoj je to moguće”, navodi naš sagovornik i dodaje da je zabeležen i značajan rast interesovanja za stambene i kredite za adaptaciju.

“Sveukupno posmatrano, za razliku od vrednosti koje su objavljene na sajtu Evropske centralne banke, to je skok, dok u Evropi dolazi do blagog pada interesovanja u istom periodu ove godine u odnosu na prošlu”, ističe Đukić.

Kompanije ipak oprezne prilikom zaduživanja

Kada je reč o privrednicima, ukupan kreditni dug pravnih lica bio je 1.668 milijardi dinara i uvećan je za 7,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su preduzetnici, prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, zaduženi 67 milijardi, što je rast od 14,8 procenata u poređenju sa prošlom godinom.

“Ako govorimo o pravnim licima, bitno je ući u strukturu tih kredita i njihove namene. Vrlo je važno da postoje podsticaji za investicije, odnosno kreditiranje investicija. Za to još uvek ne postoji visok stepen interesovanja kompanija iz dva razloga – obično su oprezne prilikom zaduživanja, ili pak u datom trenutku nisu dovoljno kreditno sposobne za finansiranje novih investicija. Tako uz očekivani oporavak privrede Srbije ove i naredne godine možemo očekivati ne samo rast potrošnje, već i rast investicija, pretpostavljajući da će se pozitivne prognoze međunarodnih finansijskih instutucija i Narodne banke Srbije ostvariti”, navodi Mališa Đukić.

Kako pokazuje izveštaj Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, u kašnjenju otplate kredita pravna lica i preduzetnici su izjednačeni – 3,6 odsto i oni prednjače u odnosu na stanovništvo čija je docnja u julu iznosila 2,5 odsto.

Na pitanje da li je otplata dugoročnih kredita problematična za građane, Đukić objašnjava da što je period otplate duži to je i rizik naplate potraživanja veći, što se vidi kroz različite ponude banaka u pogledu visine kamatnih stopa na dugoročnim u odnosu na kratkoročne kredite.

“Svakako je taj rizik veći kod dugoročnih kredita, zbog čega se u takvim situacijama zahteva veći kvalitet instrumenata obezbeđenja, tako da i ako dođe do nekih problema postoji način da se makar u nekoj meri to potraživanje i naplati”, zaključuje naš sagovornik.