RASTE ŠTEDNJA UPRKOS KRIZI Oročena sredstva rekordnih 85,5 milijardi dinara krajem juna

Štednja u Srbiji nastavlja da raste uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i neizvesnosti izazvanoj korona virusom, kažu iz Narodne banke Srbije.

Dinarska štednja je krajem juna 2020. godine dostigla rekordnih 85,5 milijardi dinara, a u poslednjih osam godina, od juna 2012, gotovo je upetostručena, odnosno povećana za čak 67,9 milijardi dinara.

Više od polovine ukupnog rasta, ili 34,2 milijarde dinara, ostvareno je u poslednje tri godine, ističu iz centralne banke. Dodaju da to potvrđuje da su monetarna, finansijska, fiskalna i makroekonomska stabilnost, koje su u prethodnom periodu postignute i koje se uspešno održavaju – bile preduslov za poverenje građana u domaću valutu i bankarski sistem.

I devizna štednja u proteklih osam godina beleži rast, iako nešto umereniji u odnosu na dinarsku štednju. Ona je sa 7,9 milijardi evra s kraja juna 2012. godine povećana na 11 milijardi evra na kraju juna ove godine.

Štednja u dinarima trenutno je isplativija od štednje u devizama

Najnovija analiza NBS još jednom je potvrdila da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama.

Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i reoročavane u periodu od osam godina pokazala je da bi dinarski štediša na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2020. godine dobio skoro 39.500 dinara (oko 340 evra) više nego da je u istom periodu položio na deviznu štednju evre u protivvrednosti navedenog iznosa od 100.000 dinara.

U slučaju oročavanja štednje na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u preko 86 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja štednje na dve godine, dinarska bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Iz NBS naglašavaju da je veća isplativost dinarske štednje rezultat postignute i održane monetarne stabilnosti, niske i stabilne inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru, I stabilnosti makroekonomskog sistema.

Isplativnost se ogleda i u višim kamatnim stopama na dinarsku štednju u odnosu na deviznu, kao i u povoljnijem poreskom tretmanu štednje u domaćoj valuti, jer se na kamatu po osnovu dinarske štednje porez ne plaća, dok se na kamatu po osnovu devizne štednje u evrima plaća porez od 15 posto.

Narodna banka Srbije poručuje da će kao I do sada, u saradnji s Vladom, nastojati da svojim merama, aktivnostima i komunikacijom s javnošću i ubuduće doprinosi procesu dinarizacije, posebno stavljajući akcenat na dinarsku štednju.