Rastu cene poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj, parcele od tri do 15.000 evra

Od juna sledeće godine i stranci će kao i građani Hrvatske moći da kupuju poljoprivredno zemljište. Sada ga mogu kupiti jedino ako imaju registrovanu firmu u Hrvatskoj.

Desetogodišnji moratorijum koji je odobrila Evropska unija tokom kojeg je trebalo srediti zemljišne knjige, ali i omogućiti domaćim proizvođačima da lakše dođu do preko potrebne zemlje uskoro ističe. Većina površina je u privatnim rukama, trećina u vlasništvu države.

Nedaleko od Varaždina OPG Pocedulić čuva staru sortu varaždinske heljde. Žele da povećaju proizvodnju, kako bi seme sačuvali za buduće naraštaje, ali teško dolaze do zemlje za najam ili prodaju.

“Nisu baš ljudi zainteresovani za zamenu, kao ni za prodaju. Kad govorimo o prodaji ili najmu govorimo o ljudima starije životne dobi koji više nisu u mogućnosti da obrađuju zemlju”, prenosi Seebiz izjavu za HRT Dnevnik Tamare Šabić, OPG Pocedulić.

Bilo bi im bolje, kažu, da žive u Slavoniji, gde su parcele veće, a cene variraju.

“Tržišne vrednosti su od tri do 15.000 evra, one parcele koje su 3.000 evra, nisu pripremljene za poljoprivrednu proizvodnju, znači zapuštene su”, istakao je Marijan Matijević, prokurist kompanije Ljubek d.o.o. iz Osijeka.

Višestruko skuplja zemljišta su i kvalitetnija

Vrhunsko zemljište, nalazi se uz odličan put, površine najmanje 10 hektara i pravilnog oblika, znači lagana za obrađivanje. Takve zemljišne parcele dostižu cene od 10.000 do 15.000 evra.

Poljoprivredno zemljište kupuju oni koji se bave poljoprivredom.

“Uglavnom su to naši lokalni poljoprivrednici, OPG-ovci, oni uglavnom kupuju, to su gazdinstva koja su zdrava i koja su se na vreme počela baviti poljoprivredom” rekao je Dražen Tonkovac, načelnik opštine Čepin i poljoprivrednik.

Ipak u Hrvatskoj je od cele EU poljoprivredno zemljište najjeftinije.

“Samo je velika šteta da mi u ovom desetogodišnjem razdoblju nismo više učinili u upravljanju poljoprivrednim zemljištem, u smislu da smo i kroz Zakon o poljoprivrednom zemljištu omogućili da naša poljoprivredna gazdinstva postanu veća, da postanu produktivnija, konkurentnija na tržištu, da se izvrši komasacija koja je nužna, da se urede zemljišne knjige i katastar”, istakla je Zvjezdana Blažić, konzultantkinja za poljoprivredu i prehrambenu politiku.

Nakon isteka moratorijuma stručnjaci ne očekuju navalu stranaca.

“Oni koji su bili zapravo zainteresovani za veće komade zemlje su već kroz kompanije kupovali ili su već pokupili gotove firme, zadruge ili nešto tako, tako da ovi koji kupuju male površine neće biti neke velike zainteresovanosti”, naglasio je Mladen Jakopović, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore.

U slučaju prodaje poljoprivrednog zemljišta, država se nametnula kao prvokupac.

“Država ima prvenstvo kupovine. Iznad 10 hektara u kontinentalnoj Hrvatskoj, iznad hektara u primorskoj Hrvatskoj i isto tako zabranjena je parcelacija ispod hektara osim ako se radi o gradnji strateških objekata ili slične infrastrukture i kod nasleđivanja”, dodala je Sandra Zokić, načelnica Uprave za poljoprivredno zemljište u Ministarstvu poljoprivrede.

Međutim, uz privatnu, 30 odsto poljoprivredne zemlje u rukama je države. Svaki treći hektar dat je u zakup, koncesiju ili na privremeno korišćenje. Mnogi su ogorčeni zbog takvog načina dodele. Zanimljivo je da svaki osmi hektar državnog zemljišta koji je u koncesiji ili najmu, drže kompanije koje su u stranom vlasništvu.