Rate kredita od jula veće i do 20 evra, klijenti u strahu od daljeg rasta euribora

Korisnici stambenih kredita u Srbiji nestrpljivo su očekivali kraj juna kako bi saznali nove vrednosti euribora koje će im biti obračunate u naredne tri ili šest mesečnih rata. Naime, promenljive kamatne stope, po kojima se u našoj zemlji obračunavaju krediti sa valutnom klauzulom čija je otplata vezana za evro, sastoje se od dva dela: tromesečnog (3M) ili šestomesečnog (6M) euribora i fiksnog dela – marže banke u procentualnom iznosu. Kako je euribor od početka godine značajno porastao, u istom smeru su krenule i kamate.

Zato bi klijenti u narednom periodu mogli da očekuju mesečne rate veće od dva do tri evra, za manje kredite sa 3M euriborom, ali i skok rate od dvadesetak evra za dugoročne zajmove od 80.000 evra čije se kamate obračunavaju sa 6M euriborom.

Euribor (Euro Interbank Offered Rate) je kamatna stopa, po kojoj grupa prvoklasnih evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuje novac i sastavni je deo kamatne stope po kojoj građani otplaćuju svoje kredite. Postoje dnevni, nedeljni, mesečni, tromesečni, šestomesečni i godišnji euribor, a vrednosti euribora se svakodnevno utvrđuju.

Od pet najvećih banaka u Srbiji, dve banke varijabilne kamate vezuju za šestomesečni euribor, a ostale tri za tromesečni.

Nekoliko datuma važno za formiranje rata kredita

Krediti sa valutnom klauzulom mogu biti privlačni za klijente, pre svega zbog niže kamatne stope, ali oni oni istovremeno nose i veći rizik i samim tim mogu podrazumevati povećanje obaveza zbog nepredvidivih valutnih kretanja.

Rate kredita formiraju se periodično, pa je tako za klijenta čija ugovorena promenljiva kamata zavisi od šestomesečnog euribora (6M) važna vrednost koju on ima na dan 31. decembra i 30. juna. Rata se usklađuje dva puta godišnje, pa će tako u prvoj polovini godine kamata biti obračunata prema vrednosti euribora od 31. decembra, a tokom drugih šest meseci prema vrednosti od 30. juna. Sve što se dešava između ovih datuma, a vrednost euribora se utvrđuje svakodnevno, nema uticaj na mesečne rate kredita.

Za one čija promenljiva kamatna stopa obuhvata tromesečni euribor (3M), značajna su četiri datuma u toku godine, odnosno onda kada se na tromesečnom nivou usklađuje ova referentna kamata – 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar. Konkretno, vrednost euribora od 31. marta biće korišćena u obračunu kamate za aprilsku, majsku i junsku ratu kredita.

Kako se kretao euribor

Šestomesečni euribor je poslednji put iznad nule bio početkom novembra 2015. godine, kada je vredeo 0,001 odsto. Posle toga je krenuo da pada i negativan trend trajao je sve do početka pandemije korona virusa, odnosno 9. marta 2020. godine. Tada je za nešto više od dva meseca stigao od -0,421 odsto do -0,139 odsto.

Zatim je ponovo počeo pad, sve do januara ove godine od kada je u konstantnom porastu. Tako je početkom 2022. bio -0,55 odsto, početkom maja vredeo je -0,2 odsto, da bi početkom juna prešao u plus i trenutno iznosi 0,24 odsto. To je praktično rast od 0,79 odsto, pa su kamate na prosečne kredite od 2,5 odsto plus 6M euribor skočile sa 1,95 na 2,74 procenata za samo šest meseci.

Slično se kretala i vrednost tromesečnog euribora, s tim što je on još uvek negativan. Njegov pad je krenuo od aprila 2014. godine, a u minusu je od kraja aprila 2015.

I 3M euribor je doživeo kratak skok vrednosti na početku pandemije, od marta do maja 2020. godine, da bi novi trend rasta započeo u decembru 2021. Naime, 15. decembra je vredeo -0,602 odsto, da bi 1. jula stigao do -0,172 odsto, što je rast od 0,43 procenta. Dakle, za toliko je uvećana kamata klijenata koji imaju kredit vezan za tromesečni euribor.

Ekonomisti i bankari očekuju da će euribor nastaviti da raste još neko vreme, bar dok se ne smiri globalna ekonomska kriza i malo uspori, odnosno zaustavi, dalji rast inflacije. Neke procene pokazuju i da bi do 2024. godine euribor mogao da dostigne nivo od dva odsto, ali mnogo makroekonomskih pokazatelja utiče na ovu računicu. Čak i kada bi stigao do tog nivoa, rate kredita ne bi trebalo da poskupe više od 5.000-6.000 dinara.

Povećanje referentne kamate NBS poskupljuje dinarske zajmove

Direktor Instituta FEFA prof. dr Goran Radosavljević nedavno je u razgovoru za Biznis.rs potvrdio da će povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije dovesti do poskupljenja kredita za građane koji imaju pozajmice u dinarima i varijabilne kamatne stope, kao i na rast troškova budućih zaduživanja.

On do kraja sledeće godine očekuje i povećanje referentne stope u evrozoni između jedan i dva odsto i isto toliki rast euribora.