Povećanje ključnih kamatnih stopa različito utiče na dužnike

Nove rate kredita neće zavisiti samo od kamate, već i od preostalog roka otplate

AnalizaBankeNovacSrbijaU fokusu

12.5.2022 16:06 Autor: Marija Jovanović 24

Nove rate kredita neće zavisiti samo od kamate, već i od preostalog roka otplate Nove rate kredita neće zavisiti samo od kamate, već i od preostalog roka otplate
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da već drugi mesec uzastopno poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na... Nove rate kredita neće zavisiti samo od kamate, već i od preostalog roka otplate

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da već drugi mesec uzastopno poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od dva odsto. Istovremeno, odlučeno je da se i stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice povećaju za po 50 baznih poena, na nivoe od jedan, odnosno tri procenta.

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da referentna kamata utiče na sve one dužnike kojima se u ugovorima obračun kamatne stope vezuje za promene na tržištu novca. To znači da svi oni koji trenutno servisiraju svoje obaveze i imaju promenljivu, varijabilnu kamatnu stopu mogu da računaju na nešto uvećane rate.

“Koliko će one biti veće zavisi od više faktora. Jedan je ugovorena marža, dok se drugi faktor odnosi na dosadašnji period otplate kredita. Obično se najveći deo kamate plati na početku otplate, a zatim se njeno učešće u rati smanjuje, odnosno povećava se učešće glavnice. Tako su oni koji su dobar deo kredita već otplatili zapravo u manjoj meri izloženi povećanju kamatnih stopa”, ističe Đukić.

Kada je reč o ostalim bankarskim uslugama, kao što su kreditne kartice ili dozvoljeni minus, naš sagovornik navodi da ukoliko se prema ugovoru kamata na ove proizvode formira tako što se na promenljivu kamatnu stopu, recimo belibor, dodaje neka marža sigurno je da bi se to odrazilo i na poskupljenje tih usluga.

“To bi onda uticalo i na visinu kamatne stope koju će plaćati svi korisnici kreditnih kartica i dozvoljenog minusa. Nemam uvid u strukture ugovora, odnosno u kom procentu su ugovori vezani za tržište novca, ali pretpostavljam da je reč o ogromnoj većini, što znači da će većina korisnika tih usluga imati blago povećanje”, ističe profesor Beogradske bankarske akademije i objašnjava zašto podvlači da je reč o malom povećanju.

“Na srpskom tržištu, ako je kamata bila 7,5 do osam odsto ili više, u zavisnosti od vrste kredita, a u slučaju dozvoljenih minusa i kreditnih kartica one su i znatno veće, povećanje od 0,5 odsto nije drastično. Veliko je ako imate kamatnu stopu od jedan odsto, jer je onda rast od 0,5 odsto praktično 50 procenata prvobitne vrednosti, ali to se odnosi na kreditnu aktivnost u Evropi. Dakle – da, biće povećanja mesečnih rata, ali ono neće biti drastično jer rast referentne kamate u odnosu na postojeće kamatne stope nije veliko”, kaže Mališa Đukić.

Evri u ruci
Foto: Pixabay.com

Rast kamata na evroindeksirane kredite u drugoj polovini 2023.

Kada je reč o dužnicima koji su zaduženi u evrima, naš sagovornik naglašava da, za razliku od američkog FED-a, još uvek ne postoje odluke Evropske centralne banke koje bi značile konkretno povećanje ključnih kamatnih stopa. Ipak, on ocenjuje da bi se rast ključnih kamata u Evropi definitivno odrazio i preneo i na Srbiju, a to prelivanje pogodilo bi sve one dužnike čiji su krediti vezani za euribor.

“Mi imamo veliki broj građana koji otplaćuje stambene kredite već deset godina i ostalo im je, recimo, još deset, a kada dođe do podizanja kamatnih stopa povećanje mesečne rate za njih neće biti veliko jer učešće kamate u rati opada. To bi zapravo najviše moglo da pogodi one koji planiraju da se zaduže ili one koji su se nedavno zadužili, a uzeli su kredit na dug vremenski period”, smatra Đukić.

Kada je reč o dinamici pomenutih povećanja, prema rezultatima anketa koje se sprovode, naš sagovornik naglašava da će se kamate u Evropi postepeno povećavati verovatno tek u drugoj polovini naredne godine i da taj rast neće biti drastičan.

“Postoje očekivanja investitora i nekih centralnih banaka koje nisu u evrozoni, ali su po svom načinu vođenja monetarne politike vrlo slične. Konkretno, mislim na centralnu banku Danske. Ako analizirate njihovo odlučivanje i mere koje donose jasno vam je da se spremaju za povećanje kamatnih stopa u Evropi, iako imaju svoju nacionalnu valutu – dansku krunu. I neke druge evropske centralne banke očekuju rast ključnih kamatnih stopa, a samim tim će prenos tih povećanja uticati na evroindeksirane kredite”, navodi on.

“Paralelno sa tim, očekuje se da će se inflacija obuzdati, uz pretpostavku da sukob Rusije i Ukrajine ne potraje dugo. Mnogo je nepoznanica, ali očekuje se da će u Evropi doći do rasta kamata u drugoj polovini naredne godine”, zaključuje profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.

  • JANA

    12.5.2022 #1 Author

    Uzeti stambeni kresit je isto kao da ste potpisali smrtnu presudu,znaci use i u svoje kljuse

    Odgovori

    • SNEZANA

      12.5.2022 #2 Author

      Otprilike mu to tako dodje u ovoj situaciji

      Odgovori

    • Lelica

      13.5.2022 #3 Author

      Ljudi su primorani,jer nemaju drugaciji nacin da kupe stan.

      Odgovori

    • Bogi

      18.5.2022 #4 Author

      Draga Jano, niste ni malo u pravu. Sto sam vise zaduzen ja sam bogatiji. Najvaznije je biti kreditno sposoban a za dalje treba samo malo pameti.
      PS. Npr. Kupite nekretnine, jednu, dve ili tri (sto vise to bolje) i izdajte ih. Stanari otplacuju rate, cena nekretnina se minimum duplira za vreme otplate. A Vama ostaju te nekrtenine u vlasnistvu. Prodaju nikada ne preporucujem.
      Vasu izreku bi izgovorio…Uzdaj se u tudje pare. Iliti pravi pare od pozajmljenih para iz banke. Recept za uspeh. Jedini.
      Pozdrav

      Odgovori

  • Pasparrtu

    12.5.2022 #5 Author

    Bilo bi najbolje ne uzimati kredite uopste.

    Odgovori

  • DJORDJE1

    12.5.2022 #6 Author

    Uopšte ne čudi da izmisle i nešto treće, samo da ljudima uzmu novac…

    Odgovori

  • VERA

    12.5.2022 #8 Author

    Povećanje kamatne stope svakako nije pohvalno. Ko ima kredit, nema izbor plaćaće veću kamatu.

    Odgovori

  • Emilija

    12.5.2022 #10 Author

    Videcemo,sve zavisi koliko ce kriza izmedju Rusije i Ukrajine potrajati

    Odgovori

  • TATJANA

    12.5.2022 #11 Author

    Ljudi prinudjeni na kredite, nemaju druge ualove da kupe, morace da se prilagode svemu

    Odgovori

  • Dejan

    12.5.2022 #12 Author

    Da samo sto ce ti krediti se zavrsavati a ko ce uz te uslove uzimati nove.A banke I privreda zive od kredita.

    Odgovori

  • SANJA

    12.5.2022 #13 Author

    Ocekivano

    Odgovori

  • GOCA BG

    12.5.2022 #14 Author

    Nazalost,ovo povecanje najvise pogadja ljude koji su tek na pocetku otplate kredita…

    Odgovori

  • IVAN

    12.5.2022 #15 Author

    Kriza tek dolazi

    Odgovori

  • TINA

    12.5.2022 #16 Author

    Zavisi I pod kakvim je uslovima uzet kredit

    Odgovori

  • BRANA19

    13.5.2022 #17 Author

    Samo nesto izmisaljaju , najbolje ne uzimati kredit uopste…

    Odgovori

  • NINO

    13.5.2022 #18 Author

    Kako god okrenes, borba za krov nad glavom tek sledi.

    Odgovori

  • Anna

    13.5.2022 #19 Author

    Banke nikako nisu na gubitku. Izmišljaju nove načine kako da zarade a rat u Ukrajini samo je najnoviji izgovor.

    Odgovori

  • NATI29

    13.5.2022 #20 Author

    Bar na stambene kredite da malo smanje kamate

    Odgovori

  • JOVANA

    13.5.2022 #21 Author

    Najbolje je naravno ne uzimati kredit, ako je covek primoran kolike su kamate ima da ga placa dok je ziv

    Odgovori

  • Milovan94

    15.5.2022 #22 Author

    Što dalje o banke i kredita, kreditnih kartica….

    Odgovori

  • Milisavka

    23.5.2022 #23 Author

    Trebalo bi da budu povoljniji

    Odgovori

  • MARE

    3.7.2022 #24 Author

    Kad pogledam kreditnu ratu setim se da mi potroseni novac nije bio neophodan.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...